Novi smerovi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
NOVI SAD: Filozofski fakultet u Novom Sadu će uz 50 aktuelnih studijskih programa budućim brucošima u upisnom roku 2020. godine ponuditi i tri nova akreditovana smera.
U pitanju su osnovne i master akademske studije Kulturologije, kao i osnovne akademske studije Komunikologije i odnosa s javnošću.
Studenti koji završe četvogodišnje studije Kulturologije stiču zvanje diplomirani kulturolog s kojim mogu da rade u javnom, privatnom i nevladinom sektoru, u ustanovama kulture i turizma, na poslovima interkulturne medijacije, na domaćim, međunarodnim i prekograničnim projektima i kulturim događajima. Oni koji, pak, završe Komunikologiju s fakulteta će izaći sa zvanjem diplomirani komunikolog. Ta diploma omogućiće im da rade u oblasti strateškog komuniciranja, odnosa s javnošću, marketinga, analize medijskih sadržaja i drugim poslovima upravljanja, obrade i distribucije informacija u javnoj komunikaciji.
Prednost Komunikologije i odnosa s javnošću je u dobroj srazmeri teorijskih, istraživačkih i praktičnih predmeta koji omogućavaju studentima da sami odaberu buduću karijeru. I još važnije, dobijaju odličnu osnovu za niz komunikacijskih poslova koje danas možda i ne možemo da predvidimo, a pojaviće se sa razvojem digitalne tehnologije, smatra koordinatorka osnovnih akademskih studija Komunikologije i odnosa s javnošću dr Jelena Kleut, koja je ujedno i članica Koordinacionog veća za Kulturologiju.
Kako dodaje, ključna prednost Kulturologije je u interdisciplinarnom karakteru studija koji fenomen kulture posmatra u svoj njegovoj složenosti, kao pitanje jezika, društva, identiteta, istorije i nasleđa, ali i vizuelnog izraza, politike, muzike.
Akcenat je na kulturnim preplitanjima i susretima u svim ovim oblastima. Iskustva ovih prožimanja u Vojvodini inspirisala su program i koristimo ih kao osnovu za kritičko razmatranje kulture u široj perspektivi, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, novi programi imaju srodnu koncepciju.
Studenti oba programa dobiće priliku da steknu znanja za istraživački rad i veštine koje su im potrebne za planiranje i organizovanje poslova u sferi kulture, i u sferi strateške komunikacije. Budući akademci imaće mogućnost i da prošire poznavanje maternjeg i stranih jezika, kaže dr Jelena Kleut.
Okosnicu čine predmeti iz uže kulturološke, odnosno komunikološke struke i kroz njih se studenti upoznaju sa spektrom tema koje se unutar ovih oblasti izučavaju, naglašava Jelena Kleut.
Predmeti nude, dodaje, odgovor na pitanje kako danas da razumemo i analiziramo kulturu i komunikaciju u globalnom društvu.
Veliki deo programa čine izborni predmeti iz filozofije, sociologije, književnosti i jezika, psihologije, pedagogije, istorije i medijskih studija, veli naša sagovornica.
Po rečima doc. dr Jelene Kleut, ideja o novim smerovima postojala je dugo i u skladu je s nastojanjem Filozofskog fakulteta da odgovori na potrebe društva i tržišta rada. Razloga za pokretanje programa je, ističe, mnogo.
Prvo, oni se nalaze u ponudi srodnih evropskih visokoškolskih ustanova i logično proizilaze iz društveno-humanističkih studija na našem fakultetu. Drugo, sve je intenzivnija i dinamičnija evropska kulturna saradnja, te postoji potreba za međukulturnim medijatorima, odnosno, onima koji dobro poznaju evropsku kulturu, istoriju, književosti i umetnosti, znaju više evropskih jezika, ali poseduju i praktične veštine upravljanja međunarodnom kulturnom razmenom i projektima u kulturi, objasnila je Jelena Kleut.
Kako kaže, odnosi s javnošću danas postoje u nizu državnih ustanova i privatnih preduzeća, promocija u masovnim medijima i na internetu je neizostavna komponenta poslovanja. Očigledno je da za stručnjacima u ovoj oblasti postoji potreba.
Studenti Kulturologije ići će na praksu u ustanove kulture i organizacije koje realizuju programe u domenu kulture, dok će oni koji budu upisali Komunikologiju obavljati u službama za komunikacije ili odnose s javnošću u javnom, privatnom i civilnom sektoru, kao i u agencijama koje se bave analizom medija i reklamiranjem.
Kako saznajemo, na osnovnim studijama Kulturologije i Komunikologije i odnosa sa javnošću ima mesta za po 35 studenata, odnosno po 15 buyetskih i 20 samofinansirajućih studenata. Na master studijama Kulturologije imaće priliku da pohađa 30 studenata i to pet na buyetu i 25 samofinansirajućih. Informacije o prijemnom ispitu, strukturi studija, predmetima, kontakt adresi, ali i onlajn prezentacijama novih smerova dostupne su na sajtu Fakulteta.
V. Bijelić