Нездрава исхрана деце до три године у Србији

речено је данас на представљању националног истраживања на тему да ли здраво хранимо децу.

''Истраживање је показало да се деца до три године у Србији генерално нездраво хране јер слаткиши, грицкалице, брза храна чине превелики део њихове исхране'', рекла је Сандра Панић из агенције Масми током дружења "Хумана мама зна шта је здрава храна" у Миксер Хаусу.

Додајући да истраживање показује да слаткиши, грицкалице и брза храна чине око седам одсто дечје исхране, она је упозорила и да се са повећањем старости деца све више нездраво хране.

Према њеним речима, истраживање је показало и да мајке прерано прекидају дојење који је најбољи и најприроднији начин исхране бебе.

Како је објаснила, више од половине мајки дојење прекину већ у седмом месецу.

Наводећи да је истраживање обухватило 500 мајки, она је истакла да постоје демографске и социоекономске разлике.

''Деца из урбанијих насеља, образованијих и породица са вишим примањима се здравије хране него деца које долазе из породица са нижим приходима, где је образовање мајки ниже или деца из руралних насеља у Србији'', рекла је Панић.

Доктор Горан Вукомановић, педијатар Дечје универзитетске клинике Тиршова каже да су резултати забрињавајући, јер показују да мајке немају довољно образовања пре свега када се говори о немлечној исхрани.

Наводећи да би волео да је већи проценат мајки дојио, он је рекао да је потребно проширити причу, едуковати мајке о предности њиховог млека, али пре свега о катастрофалном прераном увођењу слаткиша и грицкалица које су погубне по здравље беба.

''Нема дилеме мамино млеко је незамењиво. Када поредимо мајчино млеко са свим осталим намирницама то је неупоредиво, али ако мајка из објективних разлога не може да доји онда не треба да се даје кравље млеко. У тој варијанти је далеко бољи избор одговарајућа адаптирана формула'', рекао је Вукомановић.

Дружењу поводом обележавања Светског дана родитеља присуствовала је и Јелена Рашовић трудница која је ушла у девети месец која истиче да је захваљујући школи родитељства добила већи део информација о здравој исхрани деце.

''Велики број информација жене не знају и треба неко да их едукује. У домовима здравља и породилиштима људи немају довољно времена, а интернет није добар пут јер свако има различито искуство'', рекла је Рашовић.

Истраживање је показало да је, када је реч о дојењу, већина мајки - девет од десет дојила децу у неком периоду њиховог развоја, као и да препознаје значај и бенефите те врсте исхране.

Готово све учеснице у истраживању, 98 одсто њих, сматра да је дојење здраво, док једна четвртина верује да оно помаже у зближивању мајке и детета.

Ипак, већина испитаница прекинула је дојење пре него што им је дете навршило седам месеци, њих око 54 одсто.

Истраживање је показало и да већина мама - 62 одсто, у Србији користи адаптирано млеко у исхрани деце, било као допуну дојењу (40 одсто) или као основ исхране (22 одсто).

Период пре шестог месеца за већину мајки (63 одсто) је преломан тренутак када први пут уводе чврсту храну - почињу најчешће са шаргарепом (49 одсто) , јабуком и кромпиром (по 38 одсто).

У свакодневној исхрани малишана највише је заступљено воће и поврће 37 одсто, млечни производи 30 одсто, месо 26 одсто, док слаткиши, грицкалице и брза храна чине око седам одсто дечје исхране.

(Танјуг)