„Наша прича”: Подршка породицама деце са сметњама у развоју

То је процес у развоју образовања који омогућује да се квалитетно искуство сазнавања начини доступним за свако дете – дакле, и децу из опште популације и децу из група којима је потребна додатна подршка.

У нашој земљи редовни образовни систем и систем школовања деце са сметњама у развоју годинама је функционисао одвојено, без било каквих додирних тачака. Данас се стручна јавност слаже, а и закон налаже да се ови системи и деца у њима приближе. Актуелни процеси у развоју квалитетног образовања отварају простор за укључивање све деце, па и деце и породица којима је потребна подршка у искуствима учења и сазнавања. Ово се, између осталог, односи и на децу са сметњама у развоју и њихове породице. Циљ је укључити их у квалитетне програме што раније - зато се и развија идеја инклузивности од најранијих дана у вртићу. Подршка која се пружа тек када дете дође до школе је, и за дете и за породицу, закаснела. Пуно негативних искустава у пракси инклузије деце са сметњама у развоју, али и друге деце у ризику, потиче управо одатле што подршка детету и породици није пружена на време.

Међутим, није користан било какав редован систем образовања. Зато је неопходан предуслов корисног укључивања све деце, а нарочито деце са сметњама у развоју или друге деце из вулнерабилних група, да је оно што се у вртићима нуди висококвалитетно и кад је у питању програм рада и кад су у питању односи с одраслима у које дете и породица улазе.

О искуствима произишлим из досадашње праксе инклузије у предшколским и школским установама не говори се пуно, а она су - а има их веома позитивних као и врло негативних - део процеса који је покренут, тече и за многе је део свакодневице, и родитељске и педагошке. За подизање свести и реализацију циљева инклузије потребно је много рада, посвећености, стрпљења и помоћ стручњака и надлежних иснституција. Међу њима је и Центар за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија“ у Новом Саду.

„ Програм „Наша прича“ један је од облика подршке породицама деце са сметњама у развоју, пилотиран и евалуиран у оквиру истраживачког пројекта Филозофског факултета у Новом Саду. На овом пројекту Центар је био партнер и добио супервизијску и менторску подршку истраживача с Одсека за психологију и с Медицинског факултета (Специјална едукација и рехабилитација) – каже психолог,  супервизор активности у Центру др Ивана Михић и објашњава да, иако здравствени систем настоји да развије услуге које ће омогућити што ранију дијагнозу и адекватан третман за дете, стручњаци су, који са децом раде у различитим контекстима, сведоци огромног стреса кроз које пролазе породице деце са сметњама у развоју.“

„Програма подршке овим породицама код нас још увек нема. Програм „Наша прича“ темељен је на научним доказима да изостанак процеса разрешења у односу на дијагнозу детета чини да су породице не само више под стресом и у ризику од развоја физичких и ментално-здравствених тешкоћа, већ и у ризику од мање квалитетне бриге и стимулације дететовог развоја. Тим Центра учествовао је и у истраживањима код нас, где је потврђена ова правилност.“

За квалитетнију бригу о детету

„ Центар је посвећен снажном заговарању подизања квалитета бриге о детету у свим старатељским релацијама (унутар породице, али и с васпитачима, хранитељима на пример), креирајући различите облике подршке породицама и другим старатељима, а затим их истраживачки евалуира, у чему сарађује на истраживачким пројектима и има супервизију истраживача с Универзитета. Када прикупи доказе да понуђени облик подршке остварује жељени циљ, Центар нуди програм или технику рада другим установама и организацијама, заједно са обукама за реализацију, као и менторском и супервизијском подршком у раду с породицама“, објашњава др Ивана Михић, ауторка и чланица пројектног тима у више националних и међународних примењених пројеката фокусираних на развој заштите деце и младих, као и на креирање квалитетних услуга за рад са децом и подршку породицама у ризику.

Кроз процес превладавања изражених емотивних тешкоћа након сазнања да развој детета није идеалан, пролазе све породице са децом са сметњама у развоју. Оне се, међутим, различито прилагоде и нађу различите стратегије да изнесу захтеве родитељства. Неки од њих су за дете корисни (што зовемо разрешеним), а неки, које зовемо неразрешеним односом, воде мање квалитетној бризи о детету, иако родитељ даје све од себе да пружи најбоље старање и одговор на потребе детета. Зато је, како каже, програм „Наша прича“ усмерен на едукацију и саветодавни рад с родитељима о процесима који воде разрешењу, као основу квалитетне бриге о детету у овим породицама.

„ Иако се програм нуди у Центру родитељима као облик саветодавног рада, идеја је заправо да буде доступан тамо где породица и дете природно бораве: у здравственом систему и предшколским установама, а за породице којима је потребна интензивнија подршка и у систему социјалне заштите. Зато је креиран приручник и континуирано се реализују обуке за професионалце из ових система, као и супервизије за практичаре који програм реализују у својим установама. Програм живи за сада, у неколико предшколских установа, а Центар ради на доступности и даљој едукацији - каже др Михић. - Обуком за реализацију програма, практичари добијају знања о конкретном програму, али и о животу и потребама породица деце са сметњама у развоју, као и менторску подршку у започињању и супервизијску подршку у реализацији програма „Наша прича“.“

 Тим Центра такође континуирано учи и шири мрежу практичара са којима ради на унапређивању праксе подршке породицама.

В. Црњански