Наоружање из Француске показује где се желе савезници

"Србија није чланица НАТО па да по принципу ''братства'' дели оружје заједно са земљама које иду у мисије, нити је везана за савезништво са Русијом. У таквим околностима Србија може да покаже вољу да се модернизује у сарадњи са земљама које су битне на спољно-политичком плану, а трговина наоружањем је нешто што је у фокусу државних интереса и што ствара једну нову, посебну референцу", рекао је Радић за Танјуг.



Он истиче да живимо у свету који је прагматичан, у коме више нема јаких државних система и савезници ће вас подржати безрезервно само из политичких мотива.



"Због тога на састанцима на председничким нивоима и на нижим нивоима, годинама уназад се потписују уговори, разговара се о набавкама наоружања и војне опреме, отварају се преговори. То је случај и са Русима, и са Немцима и са Кинезима и сада обнављање квалитетних односа са Француском креће од конкретних уговора у области наоружања и војне опреме", објашњава Радић.



Француска, према његовим речима, жели да појача своје присуство у региону Балкана, а опремање наоружањем је један чврст модел за то.



"Од када Србија користи систем веза француске фирме Талес, не можете ви сада ођедном да купите нови систем веза, јер ви сте везани већ једним низом уговора и технологијом коју имате", каже он и додаје да је продубљавање сарадње од интереса и француске државе и француских фирми, а Србији је потребно савремено наоружање. 



"Ту се, у комбинацији економског и војно-техничког интереса, проналази спољно-политички интерес", оцењује Радић.



Коментаришући набавку нових система противваздушне одбране "Мистрал", Радић каже да тај систем омогућити српској војсци ефикасну одбрану на удаљеностима до осам километара од напада противничких авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, те да је реч о новом наоружању из те категорије код нас. 



Он сматра да је тиме отворене и перспективи за нове послове који могу да буду интересантни попут модернизација тенкова, борбених возила пешадије и сарадње око опремања артиљеријских оружја.



"Реч је о механизмима наоружања који имају хардвер који не застарева тако лако. Све земље света користе средства која су стара декадама, али модерна технологија је омогућила да артиљеријско оружје много брже заузима положај и добија елементе за гађање", каже Радић.



Реч је, додаје, о категорији технологија у којој Французи представљају светску референцу.



Као пример високог квалитета француске војне опреме у области технолошког напретка наводи чињеницу да је и у руској војсци када је реч о модернизацији тенкова и оклопних борбених возила тога француског порекла, много тога француског порекла.



"Мислим да би за Србију ово био добар пут да пронађе једно стално решење у погледу цена, ефикасности и дође до могућности модернизације средстава која већ имамо и која су произведена у време бивше Југославије, али су још увек дугорочно употребљива под условом да се спроведе једна смислена модернизација у кратком року. Србија нема технологију која би то омогућила, што значи потребно је набавити из иностранства и код нас је интегрисати на постојећу технику", казао је Радић.



Радић је на крају подсетио да је Француска пре свега традиционални технолошки партнер Србији дуже од једног века.



"Први српски министар одбране је био франуцски официр, у 19. веку се набављало француско наоружање, а са уласком у савремене технологије први српски пилоти су школовани у Француској 1912. године. Између два светска рата југословенска ваздухопловна индустрија је добрим делом била ослоњена на француску подршку", закључио је Радић.