Најстарије добровољно ватрогасно друштво у Србији налази се у Елемиру
- Војводина је језгро ватрогасаца у Србији - каже нам почасни председник најстаријег добровољног ватрогасног друштва у нашој држави ДВД Елемир Љуба Радуловић. - Кад нам дођу ватрогасци из Словеније и Хрватске, не знају за Србију, него причају о Војводини, јер је на мапи старе Југославије означена само Војводина на мапи ДВД у целој СФРЈ.
Како каже наш саговорник, ДВД Елемир основано је 1805. године, две-три године касније настало је добровољно ватрогасно друштво у ондашњем Бечкереку, а потом и у Итебеју. Дакле, колевка доборовољног ватрогаштва лежи у средњем Банату.
- Сада наше друштво броји око 110 чланова, 40 њих су припадници оперативне јединице, око 50 је младих пионира, а ове године урадили смо испит за 30 и нешто нових пионира - наводи Радуловић. - У нашој јединици располажемо са једним ватрогасним и једним путничким возилом.
Недавно су сва ватрогасна возила при Ватрогасном савезу Града Зрењанина реновирана, те и оно елемирско које 1973. годиште, изгледа бар 20 година млађе, а о функционалности нема ни говора јер је и даље на висини задатка.
- Годишње имамо око 20 интервенција, али је наше возило често у покрету јер помажемо и друштвима у окружењу - каже почасни председник, додајући да од Месне заједнице месечно добијају 7.000 динара за регистрацију возила.
Већина ватрогасних добровољаца млађи су од возила којим се служе. Међу њима је и шеснаестогодишњи Марио Котлагин који је већ пет година члан те породице и с поносом носи униформу с првим чином као испитани ватрогасац. Волео би да буде професионални ватрогасац, а до тада сваки слободни тренутак проводи у друштву јер му је занимљивије да буде тамо са старијим колегама него са вршњацима у центру, а иде и у средњу школу за електричара, јер занат је занат.
- Мотивисали су ме чланови друштва да им се прикључим, а и желим да помажем људима који су у невољи - прича мади ватрогасац, не кријући да га у селу гледају као хероја, али и да девојчице нису нарочито заинтересоване за дечаке у униформама. - Кад идем на интервенцију, будем уплашен, али се трудим да будем смирен, нарочито док смо у камиону и правимо оквирну тактику шта ћемо и како на терену. Најопаснија интервенција на којој сам био је она кад смо гасили пожар на Окањ бањи прошле године, помагали смо професионалној ватрогасној јединици Зрењанин. Топло је у оделу, али кад волиш посао, може да се издржи.
Ватрогасни савез Града Зрењанина обухвата 23 Добровољна ватрогасна друштва, односно око 2.400 чланова. Лане су имали 238 интервенција, а највише их буде кад се скида кукуруз и припрема земљиште за сетву пшенице.
- Прошле године је цела Војводина горела, имали смо велики пожар на Царској бари када смо на терен изашли са 11 возила добровољних ватрогасних друштава и девет из професионалног састава - објашњава секретар градског ватрогасног савеза Звонко Ракић.
С друге стране, старији колега Синиша Коматина, прикључио се ДВД Елемир пре три године, док је до тад радио као пољочувар.
- Због Мариа сам све ово и заволео - признаје Синиша, који се такође највише сећа пожара у Окањ бањи. - Проради адреналин, али у сваком моменту треба да размишљапш да сачуваш себе и да постигнеш циљ, да угасиш пожар. Првенствено је битна наша сигурност и не смемо да срљамо, већ да сагледамо ситуацију. Драг је осећај кад све прође успешно.
Текст и фото: Л. Радловачки