На ФТН-у рекордних 2.920 кандидата
Мерењем температуре, а затим уласком према посебном протоколу, почело је јуче полагање пријемних испита на већини факултета.
Како се не би стварале гужве, овдашња највећа академска установа – ФТН омогућила је кандидатима да на свом порталу виде мапу улаза и препоручено време доласка. Конкурс је расписао за укупно 2.684 бруцоша, од чега ће се за 1.483 школовање финансирати из buyеta Републике Србије, а 1.201 из сопственог.
– Са 15.000 студената и више од 1.200 запослених, не само да смо највећи факултет у Србији него највероватније и у Европи, где такве установе аутоматски прерастају у универзитете – каже декан ФТН-а проф. др Раде Дорословачки. – Предузели смо много веће мере него што је од нас захтевано. Пријављивање будућих студената први пут је организовано електронски, што је искористило 92,1 одсто кандидата. Наша ИТ служба је месец дана озбиљно радила на софтверу, који је то обавио савршено. Да би се растеретиле учионице, клупе су постављене и у ходницима. Током три дана, поштоваће се размак од два метра, па и ако се појави неки заражени, неће успети да пренесе вирус јер су маске такође обавезне. Сви прозори и врата непрекидно ће бити отворени. Срећа је наша да у зградама факултета, сем у новом објекту, немамо централну климу.
На ФТН укупно је пријављено рекордних 2.920 кандидата који су изразили жељу да полажу пријемни испит, а потом се школују на неком од 29 студијских програма који се изводе у оквиру основних академских и струковних студија. Према интересовању предњаче рачунарство и информатика са 384 пријављених ђака, софтверско инжењерство (383), инжењерски mеnaymеnt (246) и графичко инжењерство (236), док је смер техничка механика и дизајн у технологији остао у првом уписном кругу без кандидата.
Ненад Улемек из Инђије опробаће се на одсеку за графички дизајн.
– Гледао сам да изаберем нешто што ме занима и након чега ћу моћи да радим самостално – додаје бивши ђак Карловачке гимназије. – Не видим себе у Србији, али ако останем, планирам да сарађујем са странцима као фриленсер. Пошто сам у средњој школи имао само две године математике, која ми је потребна за пријемни испит, у октобру-новембру почео сам да узимам приватне часове из овог предмета и надам се најбољем, мада осећам благу трему.
Милица Секулић, којој је стална адреса на Ченеју, мада је до прошле године боравила у Будимпешти, где је завршила Српску гимназију, пријавила се за смер заштите животне средине.
– Осим што је екологија врло актуелна тема, која и мене интересује, мислим да је то врло перспективно занимање, можда не код нас, али преко сигурно – објашњава Милица. – Желим да се образујем на свом матерњем језику јер ће ми тако бити лакше да разумем градиво, а после планирам да одем у иностранство ако ми се отворе нека врата.
Своју срећу окушали су јуче и кандидати за модуле туризам, хотелијерство, гастрономија и ловни туризам на ПМФ-у, а она ће им бити и потребна будући да је само прошле године пријављених ученика било 150 одсто. Николина Димитров из Санада, која је завршила гимназију у Сенти, била је међу њима. Како каже, ванредно стање пореметило јој је многе планове, па и одлазак на матурску екскурзију, те негативно утицало на мотивацију за учење.
– Дошла сам са братом, који студира информатику на ПМФ-у, па ми је он био и подршка и водич – додаје Николина. – Велика је конкуренција и мало ме је страх, али ваљда ће бити све у реду. Протокол ме није изненадио јер је тако било и када смо предавали документе, али јесте мноштво питања из историје пошто сам понављала углавном географске појмове. Резервна варијанта ми је ловни туризам, за који не морам да полажем засебан пријемни испит.
Иако је свестан тога да су тешки тренуци затекли ову делатност, Војину Лукачу из Нових Козараца, свршеном ђаку Економско-трговинске школе у Кикинди, први на листи жеља је општи туристички смер, док је следећи ловни туризам.
– Мој рођак има туристичку агенцију, па ми је то шанса за запослење – каже додајући како није заинтересован за рад у хотелу, већ има намеру да учи на терену и да се усаврши за водича. – Ко зна, нема трему, па је тако и код мене. Уколико не упаднем на буџет, спреман сам за самофинансирање.
Текст и фото: С. Милачић