Na FTN-u rekordnih 2.920 kandidata

Kako se ne bi stvarale gužve, ovdašnja najveća akademska ustanova – FTN omogućila je kandidatima da na svom portalu vide mapu ulaza i preporučeno vreme dolaska. Konkurs je raspisao za ukupno 2.684 brucoša, od čega će se za 1.483 školovanje finansirati iz buyeta Republike Srbije, a 1.201 iz sopstvenog.

– Sa 15.000 studenata i više od 1.200 zaposlenih, ne samo da smo najveći fakultet u Srbiji nego najverovatnije i u Evropi, gde takve ustanove automatski prerastaju u univerzitete – kaže dekan FTN-a prof. dr Rade Doroslovački. – Preduzeli smo mnogo veće mere nego što je od nas zahtevano. Prijavljivanje budućih studenata prvi put je organizovano elektronski, što je iskoristilo 92,1 odsto kandidata. Naša IT služba je mesec dana ozbiljno radila na softveru, koji je to obavio savršeno. Da bi se rasteretile učionice, klupe su postavljene i u hodnicima. Tokom tri dana, poštovaće se razmak od dva metra, pa i ako se pojavi neki zaraženi, neće uspeti da prenese virus jer su maske takođe obavezne. Svi prozori i vrata neprekidno će biti otvoreni. Sreća je naša da u zgradama fakulteta, sem u novom objektu, nemamo centralnu klimu.

Na FTN ukupno je prijavljeno rekordnih 2.920 kandidata koji su izrazili želju da polažu prijemni ispit, a potom se školuju na nekom od 29 studijskih programa koji se izvode u okviru osnovnih akademskih i strukovnih studija. Prema interesovanju prednjače računarstvo i informatika sa 384 prijavljenih đaka, softversko inženjerstvo (383), inženjerski menayment (246) i grafičko inženjerstvo (236), dok je smer tehnička mehanika i dizajn u tehnologiji ostao u prvom upisnom krugu bez kandidata.

Nenad Ulemek iz Inđije oprobaće se na odseku za grafički dizajn.

– Gledao sam da izaberem nešto što me zanima i nakon čega ću moći da radim samostalno – dodaje bivši đak Karlovačke gimnazije. – Ne vidim sebe u Srbiji, ali ako ostanem, planiram da sarađujem sa strancima kao frilenser. Pošto sam u srednjoj školi imao samo dve godine matematike, koja mi je potrebna za prijemni ispit, u oktobru-novembru počeo sam da uzimam privatne časove iz ovog predmeta i nadam se najboljem, mada osećam blagu tremu.

Milica Sekulić, kojoj je stalna adresa na Čeneju, mada je do prošle godine boravila u Budimpešti, gde je završila Srpsku gimnaziju, prijavila se za smer zaštite životne sredine.

– Osim što je ekologija vrlo aktuelna tema, koja i mene interesuje, mislim da je to vrlo perspektivno zanimanje, možda ne kod nas, ali preko sigurno – objašnjava Milica. – Želim da se obrazujem na svom maternjem jeziku jer će mi tako biti lakše da razumem gradivo, a posle planiram da odem u inostranstvo ako mi se otvore neka vrata.

Svoju sreću okušali su juče i kandidati za module turizam, hotelijerstvo, gastronomija i lovni turizam na PMF-u, a ona će im biti i potrebna budući da je samo prošle godine prijavljenih učenika bilo 150 odsto. Nikolina Dimitrov iz Sanada, koja je završila gimnaziju u Senti, bila je među njima. Kako kaže, vanredno stanje poremetilo joj je mnoge planove, pa i odlazak na matursku ekskurziju, te negativno uticalo na motivaciju za učenje.

– Došla sam sa bratom, koji studira informatiku na PMF-u, pa mi je on bio i podrška i vodič – dodaje Nikolina. – Velika je konkurencija i malo me je strah, ali valjda će biti sve u redu. Protokol me nije iznenadio jer je tako bilo i kada smo predavali dokumente, ali jeste mnoštvo pitanja iz istorije pošto sam ponavljala uglavnom geografske pojmove. Rezervna varijanta mi je lovni turizam, za koji ne moram da polažem zaseban prijemni ispit.

Iako je svestan toga da su teški trenuci zatekli ovu delatnost, Vojinu Lukaču iz Novih Kozaraca, svršenom đaku Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi, prvi na listi želja je opšti turistički smer, dok je sledeći lovni turizam.

– Moj rođak ima turističku agenciju, pa mi je to šansa za zaposlenje – kaže dodajući kako nije zainteresovan za rad u hotelu, već ima nameru da uči na terenu i da se usavrši za vodiča. – Ko zna, nema tremu, pa je tako i kod mene. Ukoliko ne upadnem na budžet, spreman sam za samofinansiranje.

Tekst i foto: S. Milačić