На данашњи дан у Старом Броду Црна легија убила 6.000 Срба
Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, су у пролеће 1942. године покренуле офанзиву са намером да протерају и побију српско становништво из источног дела БиХ да би остварили циљ - границу НДХ на Дрини, а најмасовнији покољ извршен је на данашњи дан у Старом Броду код Вишеграда.
Током ове офанзиве, мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу реку Дрину и потраже спас у Србији.
Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избеглица.
У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је један број људи кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.
Српске цивиле нагомилане на обали напале су усташе, убијале, мучиле, силовали жене и бацала у воду, а неки су да би се спасили од усташког ножа сами скакали у ледену Дрину.
Усташе Црне легије су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи се намерно или ненамерно утопио у реци Дрини бежећи од усташа.
Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године.
Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Немци су прекинули овај стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.
Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у местима Стари Брод и Милошевићи, општина Вишеград.
Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака.
Малобројни Срби који су преживели овај ратни пакао, након Другог светског рата, очекивали су да ће их надлежне власти позвати да сведоче, да се познати злочинци приведу правди и осуде. Уместо тога завладао је мук, а преживели су памтили и препричавали, многи и записивали.
Један од смелијих, књижевник Момир Крсмановић је седамдесетих година прошлог века написао роман "Тече крвава Дрина", након чега је шиканиран, забрањиван, оспораван и нападан.
У месту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обележје у знак сећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.
У Старом Броду је у септембру 2019. године освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обележавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије. У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збег и улазак српских мајки са децом у наручју у набујалу Дрину.
Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.
Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.
(СРНА, РТРС, Дневник)