Манастирске скривнице крај Прибоја чувају хируршке инструменте

Да бисте доспели до Мажића, удаљених четири километра, морате да пређете Прибојску брану, а онда полако почиње успон, па село Калафате, затим наставак узаним кривудавим путем доле - горе, док у једном тренутку не стигнете до раскрснице. Један пут води за село Мажиће, а други за манастир.

О манастиру данас брине само једна особа, игуманија Евсевија; манастир нема имање и нема приходе, зато јој је потребна помоћ и игуманија моли све људе добре воље да помогну ову српску светињу. За манастир се не може са сигурношћу рећи када је настао. Верује се да је саграђен у време владавине Стефана Немање ((1166)1168-1196). Током археолошких ископавања пронађене су праисторијске гробне хумке из бронзаног доба, римски гробови, као и темељи цркве из 9. и 10. века. На њима је током 12. века подигнут манастир Ораховица, који се први пут помиње почетком 13. века, у Студеничком типику и спадао је међу најзначајније у тадашњој држави. Изгледа да је страдао током провале Кумана, средином 13. века, јер је архиепископ Данило II навео да га је обновио краљ Милутин. Манастир је доживео још  једно разарање 1667, затим је поново обновљен и спомиње се у изворима 1683, као и почетком 18. века. Последње рушење доживео је 1743. године, затим је трајно опустео. Од 1999. до 2004. године на овом месту су обављена археолошка истраживања и откривени су остаци манастирске цркве Светог Ђорђа, конака, кухиње, трпезарије, подрума и болнице. Манастир се готово два века налазио у рушевинама, а обновљен и освештан је 2007. Црква манастира Мажића има онакав изглед какав је имала половином 13. века, када ју је обновио краљ Милутин (1282—1321).

Евлија Челебија који је боравио у манастиру почетком 17. века овако је описао раскош и величину манастира: „Спавао сам у манстиру у којем има 500 калуђера у креветима са свиленом и брокатном постељином. Манастир је украшен златним и сребрним кандилима и крстовима, а мирис мошуса, амброзије, алоја дрвета и тамјана опија човеку мозак.”

Средњовековна болница у манастиру Мажићи једна је од најстаријих, из времена када су осниване прве болнице у Хиландару 1191. и Студеници 1208. године. Болница у Мажићима је основана у другој половини 12. века. Поред лечења, лекари емпирици бавили су се и обучавањем лекарској вештини. У непосредној близини манастрирске цркве ископано је више од 180 гробова, а у околини самог археолошког комплекса налази се и око 2000 скелета. Ово откриће је неубичајено с обзиром да су се на манастирским гробљима сахрањивали само калуђери. Ова чињеница индиректно указује на постојање манастирске болнице, која је у овим гробовима сахрањивала након неуспешног лечења преминуле болеснике.

Током истраживања ископани су и хирушки инструменти, који су ,како каже мати Евсевија, сада изложени у Манастиру Бања. Пронађени су: трепан за отварање лобање, циркле, маказе, оптичка помагала (рам за наочаре облика популарних „ленонки”), инструмент за вађење пројектила, нож за сечење костију, скалпели за операције ува и велики камени свећњаци, високи преко једног метра, за дванаест свећа, који су осветљивали болничке просторије.

Налази имају велики значај јер указују да су се монаси на овим просторима служили техничким достигнућима средњовековне медицине у исто време када су то радили и монаси по великим манастирима у Европи. Болница је највероватније срушена у првим деценијама 18. века. Део доказа о њеном постојању пронађен је праћењем архивске грађе из манастира Лике и Далмације, као и Студеничког типика, али уз њу су откривене и штампарија, скрипторијуми и радионице.

И затим ка Калафатама, па преко бране, ка Прибојској бањи. Тамо је много познатија, односно „популарнија“ светиња – манастир Бања, где су изложени и инструменти ископани у Мажићима. Манастир Бања или Манастир Светог Николе Дабарског, како је раније називан, налази се у непосредној близини Прибоја, на узвишеној заравни Бања Брдо, на десној обали реке Лим. Манастир Бања носи име по лековитим изворима на манастирском имању који су коришћени за лечење од давнина. Бањско лечилиште – Прибојска Бања се налази управо на манастирском поседу.

Гордана Маленовић

Фото: Г. Маленовић