Мајић: Постојање научне заједнице не мери се само продукцијом научних радова

"То да смо ми успешни у односу на улагања је мач са најмање две оштрице. По тој логици, са дупло мање истраживача, са дупло мање објављених радова и уз дупло мање улагања, опет ћемо да будемо тако једнако котирани", рекао је Мајић за Танјуг. Мајић тако коментарише недавно објављену информацију да је број од 6. 500 објављених научних радова годишње у међународним часописима, а у односу на новац који се издваја за науку, довео нашу земљу на чело Университас 21 листе.



Он сматра да висок број објављених научних радова из Србије може да завара и да "није срећно решење", односно, да би он био много срећнији да Србија заузима ниже место, а да укупан број квалитетних радова буде већи и да је то резултат већег улагања у науку. Велики број научних радова, сматра Мајић, у ситуацији економске кризе, сиромаштва, може да завара и унесе нереални оптимизам, јер, објашњава он, неко би могао погрешно, али логички, да закључи да - ако се и даље смање улагања у науку, онда ће Србија још више скочити са тим резултатом. 



"Колико је мени познато, најмање 30 година постоји покушај научне заједнице Србије да достигне ниво улагања у науку од један одсто БДП-а, још од ''80-их година, а мислим да је и данас циљ да се улагање значајно повећа, јер, не ради се само о томе да је ефекат продукција радова, него уопште постојање једне озбиљне и продуктивне научне заједнице", истиче Мајић.



Озбиљна научна заједница, подвлачи Мајић, има утицаја на много других аспеката друштва, на квалтет образовања, здравства, чак и на уметност, културу, организацију друштвеног живота, јер научници не баве се само својом професијом, већ, како истиче, имајући добро и квалитетно образовање, нужне контакте са колегама у свету, увек могу да допринесу многим другим питањима.



Такође, Мајић каже да једна земља мора да има компетентни скуп стручњака за разна питања која се ненајављено појављују - попут појаве неког проблема у пољопривреди, неке епидемије, важно је да постоје стручњаци у земљи који могу на то да реагују, да понуде најбоља решења или да повежу земљу са одговарајућим институцијама у иностранству, које се тиме баве.



"Тако да, је постојање научне заједнице врло битна ствар и не мери се само продукцијом стриктно научних радова, већ је један од стубова на којима се изграђује цело друштво, нарочито у данашње време када су наука и технологија важни елементи економског развоја и када без тога не можете добро функционисати", нагласио је Мајић.



Директор ИСП наглашава да у домаћој научној заједници постоји много "острва" изузетно високог квалитета и објашњава да ту мисли на пројекте, институте, тимове, катедре које раде "потпуно светски", сарађују са најбољим колегама у свету, те годинама уживају висок углед и чије се мишљење цени далеко ван граница Србије.



С друге стране, како наводи, постоји и друга страна - "мртве зоне" где је продукција веома слаба, где се избегава конкуренција и поређење са резултатима из других земаља, или изузетно ниска стопа продуктивности, тако да је ситуација - шаролика.



"Ми треба да се боримо да оно што је квалитетно и даље буде квалитетно, да повећавамо број тих "острва" које добро раде, да покушамо да смањимо, или елиминишемо те "мртве зоне" и заменимо их тимовима, пројектима, институтима или уопште катедрама или факултетима, који су продуктивни и могу да се носе са светом. Мислим да је то могуће", сматра Мајић.



Указује да Србија има добру научну традицију, врло амбициозне људе који су покупили сјајна знања у свету, овде их примењују, а такође, како каже, Србија је ипак лоцирана у Европи, где су многа врата отворена, ако се жели затражити одређена спољна помоћ и подршка.



Зато, истиче Мајић, постојање научне заједнице, научних активности и квалитетних научника јако је важно, али истиче да није присталица задржавања младих људи, већ потпуно супротне тезе - да све младе људе који намеравају да се баве науком треба подстицати да оду ван земље, али и да се врате. "Постоје земље које су много научно снажније од Србије и које имају правило да не можете да се запослите на факултету или научном институту док нисте неки степен свог научног образовања стекли на иностраном универзитету, који је боље рангиран од сопственог", каже Мајић.



То је зато, објашњава, јер се у боље рангираној институцији науче многе нове ствари, упознају важни и квалитетни људи, стичу колеге са којима се могу радити озбиљни пројекти и онда, ако се део таквих људи врати овде, не само да доносе своја знања, већ и начин рада, размишљања, организацију, пројекте, контакте, многе значајне ствари и онда се део може прелити у сферу економије- претворити у нешто што доноси доходак, бољитак.



"Велики сам присталица да ми као мала земља треба да инсистирамо на томе да млади стручњаци одлазе у иностранство, да с њима одржавамо везе и контакте, да стварамо могућности у различитим областима да се део њих врати стално или привремено и не само они, него да са собом доведу колеге из других земаља, да онда боравећи и радећи у Србији стварају запажене резултате", сматра Мајић.



Како каже, морају се отворити та врата за циркулацију и да никаква штета не би била, него само корист, када би на домаћим универзитетима било више странаца, квалитетних стручњака, који желе да дођу у Србију и проведу неко време радећи на добрим пројектима.