Majić: Postojanje naučne zajednice ne meri se samo produkcijom naučnih radova

"To da smo mi uspešni u odnosu na ulaganja je mač sa najmanje dve oštrice. Po toj logici, sa duplo manje istraživača, sa duplo manje objavljenih radova i uz duplo manje ulaganja, opet ćemo da budemo tako jednako kotirani", rekao je Majić za Tanjug. Majić tako komentariše nedavno objavljenu informaciju da je broj od 6. 500 objavljenih naučnih radova godišnje u međunarodnim časopisima, a u odnosu na novac koji se izdvaja za nauku, doveo našu zemlju na čelo Universitas 21 liste.



On smatra da visok broj objavljenih naučnih radova iz Srbije može da zavara i da "nije srećno rešenje", odnosno, da bi on bio mnogo srećniji da Srbija zauzima niže mesto, a da ukupan broj kvalitetnih radova bude veći i da je to rezultat većeg ulaganja u nauku. Veliki broj naučnih radova, smatra Majić, u situaciji ekonomske krize, siromaštva, može da zavara i unese nerealni optimizam, jer, objašnjava on, neko bi mogao pogrešno, ali logički, da zaključi da - ako se i dalje smanje ulaganja u nauku, onda će Srbija još više skočiti sa tim rezultatom. 



"Koliko je meni poznato, najmanje 30 godina postoji pokušaj naučne zajednice Srbije da dostigne nivo ulaganja u nauku od jedan odsto BDP-a, još od ''80-ih godina, a mislim da je i danas cilj da se ulaganje značajno poveća, jer, ne radi se samo o tome da je efekat produkcija radova, nego uopšte postojanje jedne ozbiljne i produktivne naučne zajednice", ističe Majić.



Ozbiljna naučna zajednica, podvlači Majić, ima uticaja na mnogo drugih aspekata društva, na kvaltet obrazovanja, zdravstva, čak i na umetnost, kulturu, organizaciju društvenog života, jer naučnici ne bave se samo svojom profesijom, već, kako ističe, imajući dobro i kvalitetno obrazovanje, nužne kontakte sa kolegama u svetu, uvek mogu da doprinesu mnogim drugim pitanjima.



Takođe, Majić kaže da jedna zemlja mora da ima kompetentni skup stručnjaka za razna pitanja koja se nenajavljeno pojavljuju - poput pojave nekog problema u poljoprivredi, neke epidemije, važno je da postoje stručnjaci u zemlji koji mogu na to da reaguju, da ponude najbolja rešenja ili da povežu zemlju sa odgovarajućim institucijama u inostranstvu, koje se time bave.



"Tako da, je postojanje naučne zajednice vrlo bitna stvar i ne meri se samo produkcijom striktno naučnih radova, već je jedan od stubova na kojima se izgrađuje celo društvo, naročito u današnje vreme kada su nauka i tehnologija važni elementi ekonomskog razvoja i kada bez toga ne možete dobro funkcionisati", naglasio je Majić.



Direktor ISP naglašava da u domaćoj naučnoj zajednici postoji mnogo "ostrva" izuzetno visokog kvaliteta i objašnjava da tu misli na projekte, institute, timove, katedre koje rade "potpuno svetski", sarađuju sa najboljim kolegama u svetu, te godinama uživaju visok ugled i čije se mišljenje ceni daleko van granica Srbije.



S druge strane, kako navodi, postoji i druga strana - "mrtve zone" gde je produkcija veoma slaba, gde se izbegava konkurencija i poređenje sa rezultatima iz drugih zemalja, ili izuzetno niska stopa produktivnosti, tako da je situacija - šarolika.



"Mi treba da se borimo da ono što je kvalitetno i dalje bude kvalitetno, da povećavamo broj tih "ostrva" koje dobro rade, da pokušamo da smanjimo, ili eliminišemo te "mrtve zone" i zamenimo ih timovima, projektima, institutima ili uopšte katedrama ili fakultetima, koji su produktivni i mogu da se nose sa svetom. Mislim da je to moguće", smatra Majić.



Ukazuje da Srbija ima dobru naučnu tradiciju, vrlo ambiciozne ljude koji su pokupili sjajna znanja u svetu, ovde ih primenjuju, a takođe, kako kaže, Srbija je ipak locirana u Evropi, gde su mnoga vrata otvorena, ako se želi zatražiti određena spoljna pomoć i podrška.



Zato, ističe Majić, postojanje naučne zajednice, naučnih aktivnosti i kvalitetnih naučnika jako je važno, ali ističe da nije pristalica zadržavanja mladih ljudi, već potpuno suprotne teze - da sve mlade ljude koji nameravaju da se bave naukom treba podsticati da odu van zemlje, ali i da se vrate. "Postoje zemlje koje su mnogo naučno snažnije od Srbije i koje imaju pravilo da ne možete da se zaposlite na fakultetu ili naučnom institutu dok niste neki stepen svog naučnog obrazovanja stekli na inostranom univerzitetu, koji je bolje rangiran od sopstvenog", kaže Majić.



To je zato, objašnjava, jer se u bolje rangiranoj instituciji nauče mnoge nove stvari, upoznaju važni i kvalitetni ljudi, stiču kolege sa kojima se mogu raditi ozbiljni projekti i onda, ako se deo takvih ljudi vrati ovde, ne samo da donose svoja znanja, već i način rada, razmišljanja, organizaciju, projekte, kontakte, mnoge značajne stvari i onda se deo može preliti u sferu ekonomije- pretvoriti u nešto što donosi dohodak, boljitak.



"Veliki sam pristalica da mi kao mala zemlja treba da insistiramo na tome da mladi stručnjaci odlaze u inostranstvo, da s njima održavamo veze i kontakte, da stvaramo mogućnosti u različitim oblastima da se deo njih vrati stalno ili privremeno i ne samo oni, nego da sa sobom dovedu kolege iz drugih zemalja, da onda boraveći i radeći u Srbiji stvaraju zapažene rezultate", smatra Majić.



Kako kaže, moraju se otvoriti ta vrata za cirkulaciju i da nikakva šteta ne bi bila, nego samo korist, kada bi na domaćim univerzitetima bilo više stranaca, kvalitetnih stručnjaka, koji žele da dođu u Srbiju i provedu neko vreme radeći na dobrim projektima.