ЗАЉУБЉЕНИК У ПЕЦАЊЕ И ПРИРОДУ- НЕМАЊА СЛАВКОВИЋ Бег од градског живота, спокој поред штапова
Немањи Славковићу, из банатског села Јаша Томић, пецање је ушло у крвоток још од првог одласка на Тамиш с оцем. Оно што га је још као дечака привукло јесте, како каже, природа, друштво и надмудривање са рибом.
У младости је пецао, као и већина, на штапове од шећерне трске и бамбуса, а како је постајао старији, сходно и напретку риболовачке технологије, његов прибор постао је озбиљнији и модернији. Сада као одрастао човек и даље успева да често излази на воду, првенствено јер му и посао у НИС-у то дозвољава, има доста слободног времена и највише воли да га проводи у природи поред реке или језера.
- За мене је пецање свакодневница, одмор и бег од брзог живота у граду, када седим поред штапова осећам се веома спокојно – истакао је Славковић.
Како каже, рибарио је по многим рекама, као што су Тиса, Дунав, Бегеј и на многим местима на каналу Дунав-Тиса-Дунав, али и на комерцијалним језерима по Војводини, Румунији и Босни.
Од свих места на којима је пецао по иностранству у посебно лепом сећању му је остало језеро Смолућа у Босни и Херцеговини, које се налази шест до седам километара од Лукавца. Нарочито га је одушевила шума и природа која окружује језеро, али и гостољубивост домаћина која се, како каже, ретко среће на другим језерима. Како је Смолућа шаранско језеро, пецао је на кукуруз, а од улова се може похвалити са неколико шарана преко пет килограма и са понеким лепим примерком амура.
- Када бирам место на које ћу ићи да пецам ван Србије, не бирам га по могућности да уловим највећу рибу, више обраћам пажњу да када одем тамо могу да се опустим и лепо проведем - рекао је Славковић.
Ипак, није могао да сакрије да ће му завек најлепше место за риболов остати Тамиш у Јаши. Славковић се похвалио и учешћем на многим такмичењима, на којима је често освајао медаље и постизао завидне резултате. Најчешће се такмичи у тиму заједно са још двојицом колега, са којима воли да пеца и мимо такмичења.
У Банатском Великом Селу, на језеру Лагуна, упецао је шарана на којег је најпоноснији, највећа риба ревира била је тешка 23 килограма. Како и сам открива, била је то велика битка, али на крају је имао довољно среће и искуства да је извади из воде, а потом, у маниру спортског риболова, врати у језеро.
Немања се нада да ће још дуго моћи да буде редован на води и да ће и у наредним годинама моћи слободно време да проводи радећи оно што највише воли.
Б. Гуран