ЛЕКАРСКА ПОРОДИЦА Отац, мајка и два брата посвећени лечењу људи

Из једне такве породице потиче др Урош Бачић, шеф катетеризационе лабораторије у Општој болници “Ђорђе Јоановић” у Зрењанину и лекар Коронарне јединице.

Урошев отац др Мирко Бачић цео свој живот посветио је епидемиологији. Учествовао је у сузбијању највећих епидемија које су задесиле наш град, али и државу у последњих 40 година. Највећи део свог радног века провео је у Заводу за јавно здравље Зрењанин где је последњих година свог радног века био директор.

Мајка др Нада Бачић била је један од најбољих студената своје генерације на Новосадском универзитету. Као педијатар је радила у Дечијем диспанзеру Дома здравља “Др Бошко Вребалов” у Зрењанину где је један период била и директорка. Увела је нове стандарде у тој установи и поставила је на стабилне основе. Цео свој живот је посветила лечењу деце, као и својој деци.

-И дан данас чујем похвале на њен рад од људи који су тада били деца и које је она лечила. То ме чини веома поносним. Оба моја родитеља су у заслуженој пензији и тренутно су посвећени својим унуцима Страхињи, Александру и Максиму – каже за “Дневник” др Урош Бачић.

Његов брат др Немања Бачић пошао је маминим стопама и определио се за педијатрију. Запослен је у Општој болници “Ђорђе Јоановић” у Зрењанину и тренутно обавља функцију начелника Дечијег одељења.

Што се тиче нашег саговорника, након завршених студија Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, Урош је почео да ради на Интерном одељењу зрењанинске болнице. Прво је обављао посао пријемно тријажног лекара у Ургентном центру. Касније је потпуно прешао на Интерно одељење, завршио је специјализацију из интерне медицине, потом субспецијализацију из кардиологије и паралелно се обучавао за интервентног кардиолога на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици.

-Сигурно је да је при одабиру занимања након завршене Зрењанинске гимназије пресудну улогу за мог брата и мене имао позив наших родитеља. Још као клинци, посматрајући их, свакодневно слушајући њихове приче са посла и сведочећи свим изазовима које са собом носи лечење људи, знали смо да ће то бити и наш пут. Посветили смо се овом хуманом позиву, иако смо унапред били свесни стреса и напора који он са собом носи – истиче др Урош Бачић.

Урош је рођен у Новом Саду 1978. године, док су његови родитељи још увек били на студијама Медицинског факултета, па је прве месеце свог живота провео у студентском дому. По завршетку студија, Нада и Мирко су се вратили у Зрењанин где су се запослили и где се, 1979. године, родио њихов други син Немања.

-Тих година била је велика потражња за нашим лекарима у Западној Немачкој, али моји родитељи, који су и сами добили понуду за рад, нису желели да оду. Остали су цео свој радни век у Зрењанину и дали свој несебичан допринос унапређењу здравства у нашем граду. По завршетку студија у Новом Саду, где сам стекао велики број пријатеља, а касније и кумова, у мени је постојала жеља да останем и радим тамо. Ипак сам се вратио у Зрењанин и почео да радим овде. Волим Зрењанин, са свим његовим манама, волим га да то понекад и заболи. Не могу да кажем да понекад не размишљам о одласку на рад у иностранство, али то никад нисам доживљавао као срећу већ као пораз. Помисао да остављам своју земљу и свој град без труда да останем и променим нешто на боље ме поражава. Вероватно сам зато још увек овде – искрен је наш саговорник.

Труди се да стрес са посла потисне колико толико здравим животом, па иде на фитнес тренинге. Однедавно је, захваљујући пријатељима код којих и тренира, почео и да трчи етапе маратона, као и трке са препрекама у природи.

-Волим природу, снег и планину. Ипак сам рођен у јануару. Често смо, када је зима, на одмору на планини где возим сноуборд, али и током пролећа и лета. Обожавам пливање и све што је везано за воду и море. Као дечаци, брат и ја смо тренирали пливање, а тата нас је готово свакодневно, у сезони, водио на пецање. Та љубав према води и пецању и даље је присутна, али је времена за то све мање – прича др Урош Бачић.

Према његовим речима, посао лекара, ма где он био, стресан је и напоран, пун одрицања и жртвовања.

-Сваки лекар свестан је тих чињеница и ретко ћете срести неког који је због тих изазова одустао од медицине и почео да ради нешто друго. Мој посао интервентног кардиолога носи са собом додатну дозу стреса и ризика по сопствено здравље, с обзиром на то да се констатнтно налазим у зони зрачења. Чињеница је да никад нисам одустао од нечега што сам започео, као и да желим да свом сину Максиму, и својој породици уопште, служим на част као неко ко је урадио нешто за свој град и своје суграђане, тако да назад нема – истиче др Урош Бачић.

На крају разговора подвлачи да за све што је данас може да захвали својим родитељима Мирку и Нади Бачић, који су се пуно одрицали да би његов брат и он завршили факултете и постали људи какви су сада.

-Цео мој живот посвећен је сину Максиму и супрузи Татјани. Тек са њима све је добило свој смисао и све је легло на своје место у мом животу – закључује угледни зрењанински лекар др Урош Бачић.

Жељко Балабан