КУПИЛА ЈЕФТИН СОК у срцу СРБИЈЕ када је видела ЗЕМЉУ ПОРЕКЛА ОСТАЛА У ШОКУ

И да на томе добро зараде. Тако се сок произвођача из Гњилана нашао на рафовима београдских продавница, а с обзиром да нема никакве додатне намете, по цени нико му не може ни прићи. Паковање од два литра овог напитка кошта од 139 до 169 динара, пише Курир.

С друге стране, национални захтеви Приштине нису сметња да произвођачи са Косова пласирају своју робу и купцима у централној Србији. Наша земља није увела никакве реципрочне мере, па се роба са КиМ пласира широм наше земље без додатних намета.

И док је Аљбин Курти спустио рампу за српске производе већ неколико месеци, дотле се артикли произвођача са Косова продају усред Београда. Јелена С. из београдског насеља Карабурма пазарила је у продавници у свом насељу поменути сок, чија је земља порекла Косово.

- Ко је дозволио и којим каналима је овај артикал доспе до рафова у престоници. У тој радњи често пазарим пошто ми је најближа. Приметила сам нови сок, мало другачијег паковања, него што су остали, а искрено, цена је била знатно повољнија. Купила сам сок од зелене јабуке и брескве. Први је коштао 139, а други 169 динара за паковање од 2 литра. Заинтересовало ме је ко производи тако јефтине сокове. Имала сам шта да видим! На декларацији је писало да је фабрика из Гњилана, а земља порекла је Косово - испричала нам је она.

- Згранута сам да се овакве ствари дешавају у срцу Србије! Немам речи! - каже она.

Дућан у коме је Јелена пазарила не припада ниједном великом трговинском ланцу који послују у Србији, али само у Београду имају више од 30 радњи. Интересантно је да на званичном порталу овог предузећа где су представљени сви производи у одељку "Негазирана пића" овог сока нема.

Ранијим прописима је предвиђено које ознаке мора да има роба која је пореклом из АП Косово у делу који се односи на земљу производње. На декларацији која се затекне на роби у малопродаји на тржишту Србије, а која је пореклом из АП Косово и Метохије, треба да буде наведено: Косово* - што упућује на Резолуцију УН 1244, или Косово/1244 РС. Такође, може да стоји и Косово/Србија или УНМИК/Косово и све наведено може бити истакнуто и на латиничном писму.

Сок, који је Београђанка Марија, купила у престоници, међутим, имао је сасвим другачију декларацију. Процедура, с друге стране, налаже да ако из других земаља Европске уније пошиљке преко Србије иду у јужну српску покрајину, контролише се да ли је документација статусно неутрална. Сертификат или фактура не смеју да буду са ознаком „република Косово”, али може да стоји „Косово”. Пошиљке с непрописним декларацијама се враћају. Иста процедура је и када иде са Косова ка западној Европи. Када роба иде из централне Србије на Косово и обрнуто, од 2012. године се поштује процедура установљена Бриселским споразумом.

(Kurir.rs)