clear sky
9°C
05.11.2024.
Нови Сад
eur
117.0166
usd
107.3645
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

КРЕМЕНОВИЋИ ЈЕДИНИ НА БАЛКАНУ ЛИЈУ ЦРКВЕНА ЗВОНА: Божански звук из Шумадије чује се у целом свету (ФОТО)

07.01.2024. 16:24 16:36
Пише:
Фото: РИНАРИНА

ТОПОЛА: Црквена звона се на Блакну лију само у Шумадији, у малом селу Белосавци поред Тополе.

Породица  Кременовић овим послом бави се 26 година, до сада су излили преко 2000 звона , а њихов звук чује се на свим континентима.

„Звона из Тополе звоне у Аустралији, Америци, Швајцарској, Русији, чак и у Израелу, али се чују и кроз целу Србију. Изливали смо и звона за скоро све манастире на Косову и Метохију. Посебна је част кад можемо бар на неки начин дорпинети очувању светиња“, рекао је Немања Кременовић власник звонаре из Белосаваца.

Иако је технологија напредовала звона се раде на традиционалан начин,  исто као и пре 100 година – у песку, а сушење се обавља уз помоћ дрва и ћумура. Мајстори за звона из Тополе кажу да нема разлике између православног и католичког звона  и да је оно што их одређује и разликује управо звук.

„Када видимо звоно које је често ишарано, изгравирано  урађени феноменални ручни радови, али то му одузима доста  од звука. Најбољи звук се постиже  кад је звоно од бронзе исполирано до високог сјаја без детаља на себи“, открива Немања.

Осим звона у ливници Кременовића произоде се и хороси и полијелеји, а сваки од њих има своју причу, јер два хороса никад нису иста.

„Ако уђемо у цркву и видимо неко обележје, трудимо се то исто уградимо у полијелеј како би он био специфачан, посебан и намењен само тој цркви“, истиче овај мајстор из Тополе.

Ливарство је поприлично заборављено  зато свако ко одлучи овим да се бави, како каже Немања, имао би посла јер  је је овај стари занат – злата вредан. Поред спретних руку неопходно је имати и уметнички дух. Жељко Ивановић који лије  звона дуже од две деценије каже да се посебан осећај кад  кроз Тополу чује звук црквеног звона и зна да је оно његових руку дело.

„Млади се ретко одлучују за овај занат, али требало би да знају да посао није тежак и да има посебну драж“, каже Жељко.

Стручњаци кажу да ниједан инструмент на свету не производи такве вибрације као што то чине црквена звона, она такође означавајуи божанско присуство, па због тога мајстори  који их производе имају велику одговорност, а у ливници код Кременовића изгледа да то одлично знају.

РИНА

Пише:
Пошаљите коментар