„КРАЉИЦА АЛЕРГИЈЕ”  Амброзија у ваздуху остаје до децембра

Проблем настаје када у различитим периодима цветања велики број људи почне да води борбу са алергијским реакцијама, које изазивају полени. У мају и јуну долази до смене полена у ваздуху, када преовлађују алергијске траве (јежевица, права ливадарка...), да би усред лета преовладале коровске врсте, у које спада и амброзија. Како нам је објаснила Мирјана Ћук, асистенткиња за ботанику на Департману за биологију и екологију Природно математичког факултета у Новом Саду, коровске врсте пуштају свој полен у јулу и августу, а алергија на амброзију је најдоминантнија, јер је она најраспрострањенија и има знатно већу продукцију полена у односу на друге алергене биљке.

-  Алергије на амброзију која доминира од краја јула па чак до новембра су доста интензивније због самог састава полена - каже за “Дневник” Мирјана Ћук. - Налазили смо је и у децембру, докле год не падне снег. Изузетно је отпорна и то јесте карактеристика инвазивних врста, каква је амброзија. Наше природне врсте се тако не понашају, навикнуте су на наше климатске услове, али морам да напоменем да се услед климатских промена, наша просечна годишња температура подигла за степен и то на цео живи свет има итекако утицаја. Чињеница је да је клима лимитирајући фактор, а постоје јасни показатељи да ће климатске промене омогућити њену успешнију инвазију и ширење дистрибуције. Има и других корова који могу да изазову алергију, али је то све минорно у односу на њу.

Први пут примећена 1953. године код Сремских Карловаца

Амброзија је северноамеричка врста која се одлично примила код нас,  обезбедивши себи плодно потомство и стабилне популације. Унесена је из Северне Америке и први пут је регистрована у Србији 1953. године код Сремских Карловаца. Сматра се да је случајно донета транспортом, како се углавном инвазивне врсте и шире потискујући природну вегетацију.

Како каже, склоност ка алергијама се наслеђује, а она може, али и не мора да се испољи током живота. Међутим, с обзиром на то да је концентрација полена амброзије у ваздуху велика, често је окидач за провоцирање развоја алергијске реакције, који се можда никада не би развио у нормалним околностима, да амброзије нема. 

- Једна јединка амброзије може да произведе чак до осам милијарди поленових зрна, а опште је познато да њен полен може да се пренесе на удаљености од више десетина па чак и до 100 километара - прича наша саговорница. - Алергијску реакцију изазива концентрација полена преко 30 поленових зрна у метру кубном ваздуха, а у њеном полену је констатовано 52 алергогена једињења, од којих је шест нарочито агресивно…

С обзиром на то да је тема амброзије постала веома важна у Европи, Мирјана Ћук каже да се много радова ради на ту тему, пуно се истражује, а предвиђања су да ће у наредних 50 до 100 година година за нас, сви сценарији бити погубни. Не само да неће мрднути одавде, већ ће се и број алергичних повећати.

- Она се спонтано шири, најчешће је присутна на транспортним трасама, поред путева, на запуштеним стаништима, али и у пољопривредним културама, јер се најчешће комбинује са сојом, пшеницом и другим житарицама - каже асистенткиња. - Оно што јој је био лимит јесте надморска висина, али је и ту границу прешла својим агресивним ширењем. Пре десет година је нисмо толико често сретали на Копаонику или у околини Ваљева, одакле сам ја, а сада је има у ненормалним, густим популацијама. Дошла је чак и до Македоније, иако дуго није била тамо забележена. То је класична стратегија инвазивних врста, она је просто дошла на ново станиште, агресивна је, покупила је све нутријенте и ресурсе из станишта на које је дошла, те се несметано шири, потискујући аутохтону (природну) вегетацију. Оно што је важно истаћи је да сва истраживања потврђују да је њена популација најинтензивнија на простору Панонске низије.

Постоје релевантне лабораторије за мерење концентрације полена амброзије на нивоу целе Европе и оне све потврђују да је у Панонској низији заиста највећа концентрација, што представља велики проблем. Чак и у градовима у којима се сузбија амброзија као што је Нови Сад и даље постоји велика количина полена присутна у ваздуху.

- Полен није статичан, ми можемо да сузбијемо амброзију на јавним површинама, што и радимо у Новом Саду преко 15 година или у Бачкој Паланци уназад десет, али не можемо да улазимо у приватне поседе и косимо, а људи то не раде самостално - искрена је Мирјана. - То су пшотешкоће с којима се боримо. Код нас постоје законски акти који обавезују грађане да сами сузбијају амброзију на својим поседима, али нажалост, мислим да је казнена политика никаква и то је оно што фали. Конкретно сам укључена у пројекат који се ради у Бачкој Паланци и знам шта радимо на терену. Дајемо све од себе, трудимо се да обиђемо сваки део општине, молимо и апелујемо да грађани то раде на својим приватним поседима, а ретко ко хоће да је чупа и нико неће бити кажњен за то, што просто фрустрира и нас, који се бавимо тиме и покушавамо да помогнемо људима, али и самој природи.

У оквиру Природно математичког факултета, од 2002. године постоји Лабораторија за  инвазивне врсте и за контролу инвазивних врста и алергијских биљака, са намером да се контролише ситуација на терену. По тим анализама, ситуација се минорно мења, а да би се урадио значајан помак, фали одговорност појединаца који на својим приватним парцелама не уклањају ту алергену биљку.

Ивана Бакмаз