Костобоља мучи сваког десетог човека
НОВИ САД: Људи који имају дегенаративне промене на костима и зглобовима, повреде ових делова тела које настану у саобраћајним несрећама, тучама, пуцњавама, као и особе које су се повредиле у кући, на раду, током пољопривредних радова, брања воћа или на други начин, сви они траже помоћ ортопеда.
Поред тога, становништво је све старије, што такође утиче на повећан број ових обољења, те статистика каже како сваки десети становник наше земље има неку болест коштано-зглобног система.
Колико су честе ове тегобе можда најбоље говоре подаци Клинике за ортодепску хирургију и трауматологију Клиничког центра Војводине чији лекари свакога дана само у Поликлиници имају бар по 200 заказаних пацијената, поред оних који долазе као хитни случајеви.
" Ове тегобе су честе и сигурно их има бар сваки десети човек. Све је више саобраћајних трауматизама, али и повреда које настају у различитим ситуацијама свакодневног живота. Такође, савремени начин живота који подразумева да се много времена проводи седећи, доприноси настанку деформитета, највише кичменог стуба. Недостатак физичке активности доводи и до атрофије мишића, који су у корелацији са коштаним системом, те и он страда", каже хирург Клинике за ортопедију примаријус доцент др Ивица Лалић.
Када је реч о деформитетима, пацијенти су углавном старији, односно они који имају више од 55 година и ту се граница тек мало помера ка млађем добу. Ови болесници имају артрозе, дегенеративна обољења и то највише колена и кука, а код жена долази до остеопорозе због хормонског дисбаланса након менопаузе, те су оне и чешћи пацијенти. Др Лалић истиче да су фактори ризика за настанак ових болести и пушење, као и алкохолизам, затим узимање кортикостероида, уз генетске предиспозиције.
Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију прошле године почела је да примењује третман матичним ћелијама. Др Лалић објашњава да имају сетове којима из тела пацијента извлаче и прерађују матичне ћелије, те их враћају у тело. Прошле године су добили 160 ових сетова, а сада је у току набавка нових. Све се уради у једном дану, у једном акту, а ова мала хируршка интервенција се ради у локалној анестезији и траје од 20 до 25 минута.
"Уколико се тегобе открију у почетној фази, односно ако се пацијент јави на време, постоји више метода лечења, од физикалних процедура, до употребе препарата, као што је убризгавање хијалуронске киселине ињекцијом директно у оболели зглоб, а на крају је примена матичних ћелија. Приликом ових метода долази до обнављања хрскавице и резултати су изузетно добри, када се метода примени на време, односно у почетном стадијуму болести", наводи др Лалић и додаје како ови третмани могу да одложе операцију и до десет година, људи имају мање тегоба, мање болова, покретљивији су, а и психички бољитак је присутан.
Када су тегобе у поодмаклој фази, односно ако prеthodni третмани не дају жељени резултат, пацијенти се упућују на операцију и тада им се уграђују тоталне протезе кукова или колена. То су све пацијенти који су старији од 55 година. Када на операцију због ових промена долази млађи људи, онда је у питању асептична некроза бутне кости која је генетски условљена, као и урођено ишчашење кукова које је можда и лечено у млађем добу, те модификације овог обољења.
Током прошле године ортопеди су у Поликлиници прегледали 32.079 пацијената, у Клиници је болнички лечено 2.753 пацијената, а њих 2.355 је оперисано. Ове године, до краја августа, у Поликлиници је прегледано 20.354 пацијента, болнички је лечено њих 2.087, а оперисане су 1.083 особе.
"Опоравак почиње одмах након операције и већ после једног дана почињу активности и постоперативни опоравак уз помоћ физиотерапеута. Код уградње цементних протеза, пацијент се првог дана ослања на ноге", казао је др Лалић и додао како се на Клиници већ 15 година раде и реконструктивни захвати на најтежимслучајевима деформитета коштано-зглобног система по Илизарову, што је чувена руска метода.
Љ. Петровић