Корона одложила окупљање светских лекара у Новом Саду

Због пандемије короне, предавања се снимају и биће емитована учесницима, а расправе након предавања биће организоване онлајн. Према речима начелника за хематоонкологију Института за онкологију Војводине и организатора конгреса професора др Лазара Поповића, конгрес је требало као и prеthodnih десет година да се одржи у марту, потом су га одложили за почетак септембра, али је на крају одлучено да по први пут буде организован на овај, виртуелни начин.

- Учествују предавачи из више од 10 земаља и имамо неколико сесија. У петак ће бити речи о карциному дојке, биомаркерима и генским тестирањем у лечењу овог карцинома, гастроинтестиналним туморима, туморима плућа, модерним технологијама у хирургији и радиолошкој дијагностици, а сутрадан о генитоуринарним туморима. Конгрес је основало Француско-српско удружење онколога пре 11 година, те су Францусзи коорганизатори скупа. Предавачи су из Француске, Шпаније, Пољске, Хрватске, Босне и Херцеговине, а највише их је из наше земље. Институт за онкологију имаће на конгресу троје предавача и троје председавајућих сесија - казао је др Поповић.

На платформи онколошког конгреса биће наснимљена предавања, а наши лекари их снимају у Мастер центру Новосадског сајма. Дискусије ће бити организоване у реалном времену, на чету, а предавачи и председавајући ће одговарати на питања.

Др Поповић каже како је рано да се организује конгрес за пола године, те ће можда бити или на јесен 2021, или у пролеће 2022. године.

- Конгрес је почео скромно, 2009. године, захваљујући сарадњи професора Жан Пјер Лоца из париске болнице “Тенон” и наше докторке Дарјане Јовановић. До сада је учествовало више од 140 предавача из САД и Европе и захваљујући тим предавањима сви смо много научили и трудимо се да то применимо на лечење наших болесника. Сада има 500 пријављених учесника на конгресу, а очекујемо да ће их бити између 600 и 700 и међу њима су и колеге из Пакистана и Индонезије - испричао је др Поповић.

Примена стеченог знања зависи и од Републичког фонда за здравствено осигурање, а дијагностика може да се примени.

- Проблем је што су сва истраживања скупа, па су и лекови скупи и потребни су огромни фондови за то. У том сегменту не можемо да се меримо са Европом. По броју оболелих смо негде у средини, али по броју умрлих од малигних болести смо у врху. Разлог је што скрининг програми нису имплементирани, али честе нема ни довољног одзива на скрининг програме - напоменуо је професор Поповић.

Професорка др Дарјана Јовановић је међу оснивачима Новосадског онколошког конгреса и каже како је за prеthodnih десет година много тога урађено, јер имају озбиљну сарадњу са француским колегама. Ради се и размена за колегама из Тенона, едукација, спроводе програми, развијен је трансплантациони програм у решавању онколошких проблема и уведени су нови протоколи.

- Направљена је сарадња тако да наши студенти иду на стаж у Тенон, а договорено је и да француски студенти долазе код нас. Сарадња је направљена у више праваца који су оплеменили наш посао. Колеге које су долазиле у Нови Сад увек су биле задовољне, а лични контакт је јако драгоцен. Сарадња са професором Лоцом је успела, добро се развила и траје и даље - казала је професорка Јовановић, која је до пензије радила такође у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици.

У Новосадском сајму поручују како код њих могу да се реализују „догађаји без ризика“, јер су могућности Мастер центра велике и могу да организују догађаје уз поштовање свих мера безбедности.

Љ. Петровић