Korona odložila okupljanje svetskih lekara u Novom Sadu

Zbog pandemije korone, predavanja se snimaju i biće emitovana učesnicima, a rasprave nakon predavanja biće organizovane onlajn. Prema rečima načelnika za hematoonkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine i organizatora kongresa profesora dr Lazara Popovića, kongres je trebalo kao i prethodnih deset godina da se održi u martu, potom su ga odložili za početak septembra, ali je na kraju odlučeno da po prvi put bude organizovan na ovaj, virtuelni način.

- Učestvuju predavači iz više od 10 zemalja i imamo nekoliko sesija. U petak će biti reči o karcinomu dojke, biomarkerima i genskim testiranjem u lečenju ovog karcinoma, gastrointestinalnim tumorima, tumorima pluća, modernim tehnologijama u hirurgiji i radiološkoj dijagnostici, a sutradan o genitourinarnim tumorima. Kongres je osnovalo Francusko-srpsko udruženje onkologa pre 11 godina, te su Francuszi koorganizatori skupa. Predavači su iz Francuske, Španije, Poljske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a najviše ih je iz naše zemlje. Institut za onkologiju imaće na kongresu troje predavača i troje predsedavajućih sesija - kazao je dr Popović.

Na platformi onkološkog kongresa biće nasnimljena predavanja, a naši lekari ih snimaju u Master centru Novosadskog sajma. Diskusije će biti organizovane u realnom vremenu, na četu, a predavači i predsedavajući će odgovarati na pitanja.

Dr Popović kaže kako je rano da se organizuje kongres za pola godine, te će možda biti ili na jesen 2021, ili u proleće 2022. godine.

- Kongres je počeo skromno, 2009. godine, zahvaljujući saradnji profesora Žan Pjer Loca iz pariske bolnice “Tenon” i naše doktorke Darjane Jovanović. Do sada je učestvovalo više od 140 predavača iz SAD i Evrope i zahvaljujući tim predavanjima svi smo mnogo naučili i trudimo se da to primenimo na lečenje naših bolesnika. Sada ima 500 prijavljenih učesnika na kongresu, a očekujemo da će ih biti između 600 i 700 i među njima su i kolege iz Pakistana i Indonezije - ispričao je dr Popović.

Primena stečenog znanja zavisi i od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a dijagnostika može da se primeni.

- Problem je što su sva istraživanja skupa, pa su i lekovi skupi i potrebni su ogromni fondovi za to. U tom segmentu ne možemo da se merimo sa Evropom. Po broju obolelih smo negde u sredini, ali po broju umrlih od malignih bolesti smo u vrhu. Razlog je što skrining programi nisu implementirani, ali česte nema ni dovoljnog odziva na skrining programe - napomenuo je profesor Popović.

Profesorka dr Darjana Jovanović je među osnivačima Novosadskog onkološkog kongresa i kaže kako je za prethodnih deset godina mnogo toga urađeno, jer imaju ozbiljnu saradnju sa francuskim kolegama. Radi se i razmena za kolegama iz Tenona, edukacija, sprovode programi, razvijen je transplantacioni program u rešavanju onkoloških problema i uvedeni su novi protokoli.

- Napravljena je saradnja tako da naši studenti idu na staž u Tenon, a dogovoreno je i da francuski studenti dolaze kod nas. Saradnja je napravljena u više pravaca koji su oplemenili naš posao. Kolege koje su dolazile u Novi Sad uvek su bile zadovoljne, a lični kontakt je jako dragocen. Saradnja sa profesorom Locom je uspela, dobro se razvila i traje i dalje - kazala je profesorka Jovanović, koja je do penzije radila takođe u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

U Novosadskom sajmu poručuju kako kod njih mogu da se realizuju „događaji bez rizika“, jer su mogućnosti Master centra velike i mogu da organizuju događaje uz poštovanje svih mera bezbednosti.

LJ. Petrović