Конопљи канабидиол прави проблеме

Будући да је седница затвореног типа, те на њој не може да присуствује нико осим чланова Комисије, конкретни разлози за отказивање састанка нису познати, а званична одлука о томе да ли ће ЦБД у Србији бити третиран као психоактивна супстанца и даље виси у ваздуху.

- Појавила су се контрамишљења на седници, па није донет никакав закључак - наводи председница Удружења „Конопља” Маја Тимотијевић, алудирајући да је управо то разлог одлагања седнице. - Мислим да је највећи проблем што Комисија није укључила хемичаре, већ само лекаре и фармацеуте.

Кључна реченица која се налази у мишљењу проф. Милована Ивановића с Хемијског факултета у Београду, јесте та у којој он тврди да ЦБД има психоактивна дејства. Тако нешто нигде нисам прочитала до тад, а Светска здравствена организација и Европска асоцијација за индустријску конољу говоре супротно.

На та два извора, СЗО и ЕФТА, позивају се многи узгајивачи конопље, Удружења и стручна јавност која се деценијама бави том биљком.

- Коме је у интересу да забрани ЦБД, односно прераду и дистрибуцију цвета конопље, кад је доказано да је оно потпуно природан материјал који лечи многе болести и обољења - каже један од произвођача Александар Фабрис, истичући да је реч о монополизацији ове гране привреде.

Србија, а нарочито Војводина, погодно је тле за узгој индустријске конопље и последњих година све више узима маха. Уједно, то је идеална прилика за мале произвођаче који би доживели крах уколико се ЦБД карактерише као психоактивна супстанца и буде забрањена у нашој земљи.

- Ово је велики ударац на све нас, угасиће се производња конопље у Србији - истиче Тимотијевић. - Апелујем на надлежне органе да донесу законску регулативу која би контролисала ко, шта, где и колико узгаја, производи и дистрибуира, јер се за сада ЦБД не спомиње ни у једном закону, што читаву причу ставља у сиву зону.

Уколико наредна седница Комисије за ПКС буде у октобру, до тада неће јењавати притисак јавности, наглашава узгајивач и председник Хуманитарног удружења „Конопља” Слободан Стојановић.

- У целој Европи производња индустријске конопље је у цветању и ми имамо прилику да се пласирамо у свет - додаје Стојановић.

Да ЦБД није ни на једној листи психоактивних супстанци указују и професори с Хемијског факултета у Београду др Тибор Сабо и др Зоран Вујчић, као и некадашњи помоћник Интерпола у Србији и представник наше земље у Интернатионал Нарцотиц Цонтрол Боард Уједињених нација Александар Вујичић.

- Хемијска индустрија је таква да користи опасне хемикалије, а Комисија жели да забрани коришћење ЦБД од ког још нико није умро - каже др Зоран Вујчић, чије је мишљење, супротно оном проф. Ивановића, заправо и поколебало чланове Комисије за ПСК да недавно донесу било какву одлуку. - Србија је некад била значајан произвођач индустријске конопље, тако да није ни у традиционалном, а ни у етичком смислу добро сада то забранити. Слажем се да не треба свако у свом дворишту да се бави тиме, али када би се законски регулисало, наша земља би напредовала. Треба знати да је конопља одличан грађевински материјал, може да упије огромну количину воде због чега је сјајна одбрана у поплавама, од ње се прави протеинско брашно, уље,... Реч је о хемијској индустрији која нам је заиста потребна.

Л. Радловачки