Kлинички центар Војводине добио акредитацију о квалитету на седам година

Директор Клиничког центра Војводине др Петар Сланкаменац је, говорећи о томе шта овај докуменат значи за запослене, али и за њихове пацијенте, истакао да је за КЦВ ово признање свим запосленима за унапре унапређење квалитета рада и безбедности пацијената у свим сегментима процеса рада.

- Акредитација је додатна мотивација, али и обавеза да се настави јачање стручних капацитета и примена најсавременијих дијагностичких и терапијских метода, као и коришћење савремених средстава комуникације типа телемедицине, у циљу подизања нивоа услуга пацијентима. То што смо тренутно једини клинички центар који је остварио акредитацију на седам година представља сатисфакцију за досадашњи напор, али и додатну обавезу.

Под акредитацијом се подразумева поступак оцењивања квалитета рада здравствене установе, на основу примене оптималног нивоа утврђених стандарда рада здравствене установе у одређеној области здравствене заштите, односно грани медицине. Акредитовање здравствених установа пројекат је Министарства здравља “Развој здравства Србије” који се финансира из кредита Светске банке. Акредитацију здравствена установа стиче на период од седам година, ако је остварила 71 посто до 100 посто оцена четири и пет (подразумева унапређену и најбољу примену критеријума). Клинички центар Војводине тренутно има око 3.100 запослених, од тога око 2.500 здравствених радника. Хоспитализује се око 50.000 пацијената

годишње, а током године у ванболничким условима прегледа се око 500.000 пацијената.

Када заиста ставите пацијента у средиште система здравствене заштите, онда сви медицински, економски, правни и технички послови буду усмерени на унапређење квалитета лечења - истиче др Сланкаменац. - Кроз ову призму мери се и рад Управног одбора, mеnaymеnta, Стручног савета, Комисије за унапређење квалитета рада и свих запослених у установи. Поправљени су сви путеви, направљени нови паркинг простори, уређене зелене површине, реконструисан део топловода, санирана кухиња, исхрана се спроводи по

прилагођеним дијететским таблицама. Започета је реконструкција Инфективне клинике, Ортопедије, Судске медицине, ОРЛ клинике, направљени пројекти за реконструкцију Неурологије и Психијатрије и Амбдоминалне

хирургије, а предвиђена израда  пројекатаа за све остале клинике, поликлинике и Централног архива.

Како истиче директор КЦВ, обезбеђена су адекватна санитетска и

транспортна возила, започета је имплементација клиничког информационог система, који ће свакако додатно унапредити квалитет рада. Купљени су хидролошки инструменти, уређаји за дијагностику и хирургију с минималном инвазивношћу. Лабораторијска дијагностика организована је по савременим принципима с рационалном опремом уз прерасподелу посла са службом Дома здравља.

- Клинички центар Војводине захтева свеобухватан приступ и померање с нулте тачке у свим сегментима – каже начелник КЦВ др Петар Сланкаменац. – Ипак, можемо издвојити увођење светског стандарда у лечењу можданог удара (тромбектомија и телемедицина), увођење поунивазивне методе у лечењу тумора штитасте жлезде и формирање Центра за трансплантацију органа, ћелија и ткива који обавља послове трансплантације органа, ћелија и ткива за потребе пацијената КЦ и потребе пацијената који се налазе у трансплантационим програмима Републике Србије и Еуротрансплант програму Европске уније.

Купљени су ултразвучни апарати и монитори, завршава се монтажа нове ангио-сале у УЦ, а припрема простор за нову магнетну резонанцу, нове ЦТ апарате и пуно нове опреме за дијагностику и лечење у хируршким салама и поликлиници. Ургентни центар постао је део плана мреже здравствене zaštittе, пошто је уведена је служба ургентне медицине с организацијом динамике рада према реду хитности.

Др Сланкаменац истиче да је улагање у опрему важан фактор задовољства и радника и пацијената.

- Праћењем задовољства запослених, не само у Клиничком центру Војводине, већ на националном нивоу, утврђено је да основни узрок незадовољства запослених није финансијска надокнада, већ незадовољство опремом с којом се ради, а самим тим и могућносшћу личног професионалног развоја.

У процесу акредитације КЦВ је био суочен с процесом самооцењивања, који су изнели формирани тимови из области управљања и руковођења, управљања информацијама, људских ресурса, едукације, заштите животне средине, радиолошке, лабораторијске и фармацеутске делатности, хируршких и интернистичких грана, ургентне медицине, рехабилитације, гинекологије и акушерства. Такав процес подразумева суочавање са свим уским грлима у функционисању, а пацијенти од ове акредитације треба да имају највећу корист, мада не увек тако једноставно видљиву.

- Сертификат о квалитету подразумева да у здравственој установи постоји редовна и ванредна контрола над применом позитивних законских прописа, водича добре клиничке праксе, добре лабораторијске праксе, процедура установе, квалитета стручног рада и свих процеса који директно или индиректно могу утицати на квалитет услуга. Такође, прате се реалне потребе, као и демографска структура становништва које представљају полазну базу за утврђивање приоритета приликом увођења нових дијагностичких и терапијских процедура – закључио је наш саговорник.

Љубица Петровић

Фото: С. Шушњевић