Како су снашли осмаци на ЗАВРШНОМ ИСПИТУ из математике, шта је било НАЈТЕЖЕ
Након теста из српског односно матерњег језика, који се полагао у среду као први испит знања на малој матури, свршени основци решавали су јуче математичке задатке, а екипа „Дневника” посетила је тим поводом новосадску ОШ „Соња Маринковић”.
„Процес тече беспрекорно, никада није било организованије, а деца су дошла спремна и на време”, рекао је директор те осмолетке Бранислав Давидовић. „На испит су изашла сва 104 ђака, међу којима имамо пет ученика руске националности. Они су сјајни, а хтео бих да похвалим и Школску управу зато што је обезбедила преводиоца, који им је био десна рука. Без обзира на то што та деца, као страни држављани, улазе преко броја одређеног за упис ученика у средњу школу, лепа је порука да сви имају максималну подршку.”
Мали матуранти су, додаје Давидовић, били распоређени у складу са правилником, конкретно по 12 ђака у учионици, јер се морала испоштовати међусобна удаљеност од 120 центиметара, а све просторије су биле климатизоване, па су имали сјајне услове да покажу знање. Како каже, драго му је што су тек на крају препознали да понуђени одговори у задацима из српског језика нису били код сваког поређани истим редоследом, што значи да није било преписивања или добацивања.
„Сматрам то добром идејом Министарства просвете, али за дете које није дошло на испит да га злоупотреби, апосолутно нема значаја”, напомиње. „Ово је генерација којој је сигурно било најтеже пошто су две године били под епидемијом ковида, а да ли је овај прерани завршетак школске године имао утицаја на сам завршни испит, видећемо тек на крају, мада судим да су по излазности и ангажовању као и prеthodni мали матуранти. Драго ми је што су те две недеље добро искоришћене за социјализацију деце. Са њима се много радило у оквиру vannastavnih активности, посебно у првом циклусу образовања, јер су са учитељицама обилазила музеје, била у природи. Верујем да су сви просветни радници испунили годишњи план.”
Будући да се већ уписала у приватну Смарт гимназију, ученица М. Ј. је јуче изашла из школе са позитивним утисцима.
„Наставници су дивни, а задаци мало тежи, мада нисам била на пробном полагању, па не могу са тиме да их упоредим”, каже М. Ј., додајући да је, када се полагао српски, имала трему, али је она у међувремену попустила. „Да се учило како треба, било би много лакше. Из математике се за последња три задатка тражио поступак и њих нисам решила. Српски сам лоше урадила, али је мој први утисак био гори него крајњи резултат. Погрешила сам у задатку у вези са Вуковом реформом, али и у препознавању дела Иве Андрића, где сам заокружила Лазу Лазаревића. Нисам знала ни шта значи ’горд’, па сам одговорила ’задовољан’. Ваљда мање читамо књиге, па појмове које не користимо у свакодневном животу и не знамо, мада се они појављују у одломцима и песмама из читанке. За трећи тест изабрала сам биологију као и већина мојих другара, иако сам на пробном, који смо радили при крају седмог разреда, радила задатке из хемије, који су били лаки, али је овогодишње градиво комплексније.”
Њена вршњакиња М. С. каже да се припремала у школи и мало сама код куће.
„Математика није била лака, али, ето, завршила сам раније. Са последња три задатка нисам нарочито задовољна, али остали на заокруживање ми нису представљали проблем”, објашњава. „Очекујем да ћу сакупити 12 бодова, што се уклапа у моју листу жеља. За смер се још нисам одлучила, али биће неки у Техничкој школи ’Милева Марић Ајнштајн’. На српском ми је било лако, мада нисам знала гласовне промене: препознала сам непостојано А, а требало је и једначење по звучности. А на завршном испиту из биологије очекујем још бољи резултат него на пробном, кад сам имала 14 поена.”
Ученик Н. П. био је опуштен јер је учио, и сам и на припремној настави за све предмете. Каже да је на тесту из математике било и баналних питања, као оно у вези са новчаницама, док од последња три најтежа није урадио 18. задатак.
„Нисам рачунао бодове из српског, нисам хтео да гледам па да се нервирам”, искрено ће Н. П. „Код синтагме сам сигурно погрешио. Као трећи завршни испит полажем хемију, јер сам мислио да ћу је најлакше савладати пошто се учи само две године, а испала је најтежа. Још не знам у коју бих се средњу школу уписао, размишљам о Машинској јер ми је тата аутомеханичар и има фирму у Каменици, па можда наследим његов посао.”
А шта се то тражило у задацима отвореног типа? У 18. је питање било колико километара Ана планира да пређе изнајмљеним аутомобилом за седам дана како био обишла неке знаменитости Србије, у 19. да се израчуна површина неосенченог дела правилног шестоугла, а у 20. да се добије запремина дела ваљка. Претпоставка је да таквих главоломки неће бити на данашњем тесту, будући да су област у којој треба да покажу знање мали матуранти сами бирали, да ли по склоности, интересовању или лакоћи градива.
С. Милачић