Kako su snašli osmaci na ZAVRŠNOM ISPITU iz matematike, šta je bilo NAJTEŽE

„Proces teče besprekorno, nikada nije bilo organizovanije, a deca su došla spremna i na vreme”, rekao je direktor te osmoletke Branislav Davidović. „Na ispit su izašla sva 104 đaka, među kojima imamo pet učenika ruske nacionalnosti. Oni su sjajni, a hteo bih da pohvalim i Školsku upravu zato što je obezbedila prevodioca, koji im je bio desna ruka. Bez obzira na to što ta deca, kao strani državljani, ulaze preko broja određenog za upis učenika u srednju školu, lepa je poruka da svi imaju maksimalnu podršku.”

Mali maturanti su, dodaje Davidović, bili raspoređeni u skladu sa pravilnikom, konkretno po 12 đaka u učionici, jer se morala ispoštovati međusobna udaljenost od 120 centimetara, a sve prostorije su bile klimatizovane, pa su imali sjajne uslove da pokažu znanje. Kako kaže, drago mu je što su tek na kraju prepoznali da ponuđeni odgovori u zadacima iz srpskog jezika nisu bili kod svakog poređani istim redosledom, što znači da nije bilo prepisivanja ili dobacivanja.

„Smatram to dobrom idejom Ministarstva prosvete, ali za dete koje nije došlo na ispit da ga zloupotrebi, aposolutno nema značaja”, napominje. „Ovo je generacija kojoj je sigurno bilo najteže pošto su dve godine bili pod epidemijom kovida, a da li je ovaj prerani završetak školske godine imao uticaja na sam završni ispit, videćemo tek na kraju, mada sudim da su po izlaznosti i angažovanju kao i prethodni mali maturanti. Drago mi je što su te dve nedelje dobro iskorišćene za socijalizaciju dece. Sa njima se mnogo radilo u okviru vannastavnih aktivnosti, posebno u prvom ciklusu obrazovanja, jer su sa učiteljicama obilazila muzeje, bila u prirodi. Verujem da su svi prosvetni radnici ispunili godišnji plan.”

Budući da se već upisala u privatnu Smart gimnaziju, učenica M. J. je juče izašla iz škole sa pozitivnim utiscima.

„Nastavnici su divni, a zadaci malo teži, mada nisam bila na probnom polaganju, pa ne mogu sa time da ih uporedim”, kaže M. J., dodajući da je, kada se polagao srpski, imala tremu, ali je ona u međuvremenu popustila. „Da se učilo kako treba, bilo bi mnogo lakše. Iz matematike se za poslednja tri zadatka tražio postupak i njih nisam rešila. Srpski sam loše uradila, ali je moj prvi utisak bio gori nego krajnji rezultat. Pogrešila sam u zadatku u vezi sa Vukovom reformom, ali i u prepoznavanju dela Ive Andrića, gde sam zaokružila Lazu Lazarevića. Nisam znala ni šta znači ’gord’, pa sam odgovorila ’zadovoljan’. Valjda manje čitamo knjige, pa pojmove koje ne koristimo u svakodnevnom životu i ne znamo, mada se oni pojavljuju u odlomcima i pesmama iz čitanke. Za treći test izabrala sam biologiju kao i većina mojih drugara, iako sam na probnom, koji smo radili pri kraju sedmog razreda, radila zadatke iz hemije, koji su bili laki, ali je ovogodišnje gradivo kompleksnije.”

Njena vršnjakinja M. S. kaže da se pripremala u školi i malo sama kod kuće.

„Matematika nije bila laka, ali, eto, završila sam ranije. Sa poslednja tri zadatka nisam naročito zadovoljna, ali ostali na zaokruživanje mi nisu predstavljali problem”, objašnjava. „Očekujem da ću sakupiti 12 bodova, što se uklapa u moju listu želja. Za smer se još nisam odlučila, ali biće neki u Tehničkoj školi ’Mileva Marić Ajnštajn’. Na srpskom mi je bilo lako, mada nisam znala glasovne promene: prepoznala sam nepostojano A, a trebalo je i jednačenje po zvučnosti. A na završnom ispitu iz biologije očekujem još bolji rezultat nego na probnom, kad sam imala 14 poena.”

Učenik N. P. bio je opušten jer je učio, i sam i na pripremnoj nastavi za sve predmete. Kaže da je na testu iz matematike bilo i banalnih pitanja, kao ono u vezi sa novčanicama, dok od poslednja tri najteža nije uradio 18. zadatak.

„Nisam računao bodove iz srpskog, nisam hteo da gledam pa da se nerviram”, iskreno će N. P. „Kod sintagme sam sigurno pogrešio. Kao treći završni ispit polažem hemiju, jer sam mislio da ću je najlakše savladati pošto se uči samo dve godine, a ispala je najteža. Još ne znam u koju bih se srednju školu upisao, razmišljam o Mašinskoj jer mi je tata automehaničar i ima firmu u Kamenici, pa možda nasledim njegov posao.”

A šta se to tražilo u zadacima otvorenog tipa? U 18. je pitanje bilo koliko kilometara Ana planira da pređe iznajmljenim automobilom za sedam dana kako bio obišla neke znamenitosti Srbije, u 19. da se izračuna površina neosenčenog dela pravilnog šestougla, a u 20. da se dobije zapremina dela valjka. Pretpostavka je da takvih glavolomki neće biti na današnjem testu, budući da su oblast u kojoj treba da pokažu znanje mali maturanti sami birali, da li po sklonosti, interesovanju ili lakoći gradiva.

S. Milačić