Како опстати на тржишту рада ако си жена старија од 45 година?

На који начин Србија може да одговори на овај изазов јер, социјална помоћ сигурно није жеља ни жена које су остале без посла, нити државе, одговор ће потражити учеснице онлајн конференције “Жене 45 плус – Равноправност на тржишту рада и како је постићи“, 8. октобра у Београду. Ову конференцију, која има за циљ да осветли и проблематизује питање родне дискриманације на тржишту рада, а која је последица дискриминације на основу старосне доби, организује Удружење Жене на прекретници.

Дискутоваће се о изазовима и проблемима с којима се на тржишту рада суочавају жене које припадају групи 45+. Биће речи о социјалном, економском, радном и људском потенцијалу ове друштвене групе, о феномену непрепознавања њихових капацитета, као и о перспективама економског губитка који је директна последица оваквог стања. Биће представљена нова истраживања, резултати и учесници пројекта.

- У Посебном извештају Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у области рада и запошљавања из децембра 2019, наводи се да је ова институција, у целом периоду од када је Повереник установљен, примила највећи број притужби за дискриминацију у области рада и запошљавања - трећину од укупног броја свих притужби – каже Татјана Пријић, виша саветница Повереника за заштиту равноправности.

Конференција се организује као завршни догађај пројекта “Друга шанса за жене које имају 45+ година у Србији”, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији. Пројекат се спроводио у Крагујевцу, Нишу, Чачку и Александровцу. Целокупан пројекат спроведен је у оквиру пројекта “Кључни кораци ка родној равноправности” који финансира Европска унија.

- Највећи број притужби у овој области поднет је по основу пола као личног својства, претежно због дискриминације жена на тржишту рада. Нису ретки случајеви када се жене распоређују на нижа радна места, или им се раскида радни однос по повратку с трудничког, породиљског или одсуства с рада ради неге детета. И даље је присутна пракса појединих послодаваца да у пријавама, на конкурсима и интервјуима за посао неоправдано укључују питања о породичном и брачном статусу, или аутоматски искључују жене због претпоставке о немогућности усклађивања приватних и пословних обавеза. Веома је мали број предузетница, као и жена на управљачким положајима у компанијама. Раднице старости између 45-50 и 65 година суочавају се с неоправдано неједнаким положајем када је у питању одржање запослења, али и запошљавање. Нису ретки случајеви отпуштања или проглашавања вишком запослених радника и радница већ преко 45 година живота.

Резултати из овог извештаја показују да мере попут забране запошљавања у јавном сектору имају знатно више негативног утицаја на жене него на мушкарце. - И смањење плата у јавном сектору више је утицало на жене него на мушкарце, јер жене представљају већину свих запослених у јавном сектору. Прописивање обавезне веће квоте, као и вођења родно осетљиве статистике у свим областима, статистике која се односи на насиље с посебним акцентом на угрожене групе, допринело би унапређењу равноправности у свим областима па и у области рада и запошљавања – каже Татјана Пријић.

Стопа запослености жена износи 38,1%, што је за 14,7 процентних поена мање од стопе запослености мушкараца (52,8%), а највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у категорији лица 55–64 године старости, где је стопа запослености жена свега 32,5%. Стопа неактивности жена је за 16,3 процентних поена већа у односу на стопу неактивности мушкараца, а родни јаз присутан је код свих индикатора и у свим регионима у Србији. Жене у Србији мање су плаћене од мушкараца за 8,7%. Последица веће запослености мушкараца и то на бољим радним местима и у плаћенијим секторима, одражава се не само током радног века него и на висину пензија жена, показују статистички подаци.

Посебно су угрожене жене на селу, а међу проблемима су и недостатак образовања, слаба информатичка писменост, и традиционално подређен положај у породици који их практично онемогућава да искораче изван дворишта и осуђује на пољопривредне послове.

- Да је становништво руралних подручја у Србији и даље у значајно већем ризику од сиромаштва и искључености, указују бројни извештаји и публикације – истиче Пријић. - Жене које живе на селу представљају једну од најрањивијих група у погледу остваривања људских права и политике једнаких могућности, што показује и пракса Повереника. Жене на селу запослене у пољопривреди имају маргинализован статус, мали је број власница пољопривредних газдинстава, а приступ здравственој заштити и другим јавним услугама им је отежан.

Један од разлога оваквом стању лежи и у родно неутралним националним политикама запошљавања.

- Висока концентрација женске радне снаге на лошије плаћеним пословима доводи до готово потпуне феминизације одређених занимања и одсуства жена у другим, важним областима рада. Ово, између осталог, представља разлоге због којих су жене мање плаћене за рад исте вредности или за исти рад, као и због којих су им теже доступна најбоље плаћена радна места и послови – истиче Татјана Пријић.

И. Р.