Kako opstati na tržištu rada ako si žena starija od 45 godina?

Na koji način Srbija može da odgovori na ovaj izazov jer, socijalna pomoć sigurno nije želja ni žena koje su ostale bez posla, niti države, odgovor će potražiti učesnice onlajn konferencije “Žene 45 plus – Ravnopravnost na tržištu rada i kako je postići“, 8. oktobra u Beogradu. Ovu konferenciju, koja ima za cilj da osvetli i problematizuje pitanje rodne diskrimanacije na tržištu rada, a koja je posledica diskriminacije na osnovu starosne dobi, organizuje Udruženje Žene na prekretnici.

Diskutovaće se o izazovima i problemima s kojima se na tržištu rada suočavaju žene koje pripadaju grupi 45 . Biće reči o socijalnom, ekonomskom, radnom i ljudskom potencijalu ove društvene grupe, o fenomenu neprepoznavanja njihovih kapaciteta, kao i o perspektivama ekonomskog gubitka koji je direktna posledica ovakvog stanja. Biće predstavljena nova istraživanja, rezultati i učesnici projekta.

- U Posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja iz decembra 2019, navodi se da je ova institucija, u celom periodu od kada je Poverenik ustanovljen, primila najveći broj pritužbi za diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja - trećinu od ukupnog broja svih pritužbi – kaže Tatjana Prijić, viša savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Konferencija se organizuje kao završni događaj projekta “Druga šansa za žene koje imaju 45 godina u Srbiji”, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji. Projekat se sprovodio u Kragujevcu, Nišu, Čačku i Aleksandrovcu. Celokupan projekat sproveden je u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji finansira Evropska unija.

- Najveći broj pritužbi u ovoj oblasti podnet je po osnovu pola kao ličnog svojstva, pretežno zbog diskriminacije žena na tržištu rada. Nisu retki slučajevi kada se žene raspoređuju na niža radna mesta, ili im se raskida radni odnos po povratku s trudničkog, porodiljskog ili odsustva s rada radi nege deteta. I dalje je prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu, ili automatski isključuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza. Veoma je mali broj preduzetnica, kao i žena na upravljačkim položajima u kompanijama. Radnice starosti između 45-50 i 65 godina suočavaju se s neopravdano nejednakim položajem kada je u pitanju održanje zaposlenja, ali i zapošljavanje. Nisu retki slučajevi otpuštanja ili proglašavanja viškom zaposlenih radnika i radnica već preko 45 godina života.

Rezultati iz ovog izveštaja pokazuju da mere poput zabrane zapošljavanja u javnom sektoru imaju znatno više negativnog uticaja na žene nego na muškarce. - I smanjenje plata u javnom sektoru više je uticalo na žene nego na muškarce, jer žene predstavljaju većinu svih zaposlenih u javnom sektoru. Propisivanje obavezne veće kvote, kao i vođenja rodno osetljive statistike u svim oblastima, statistike koja se odnosi na nasilje s posebnim akcentom na ugrožene grupe, doprinelo bi unapređenju ravnopravnosti u svim oblastima pa i u oblasti rada i zapošljavanja – kaže Tatjana Prijić.

Stopa zaposlenosti žena iznosi 38,1%, što je za 14,7 procentnih poena manje od stope zaposlenosti muškaraca (52,8%), a najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u kategoriji lica 55–64 godine starosti, gde je stopa zaposlenosti žena svega 32,5%. Stopa neaktivnosti žena je za 16,3 procentnih poena veća u odnosu na stopu neaktivnosti muškaraca, a rodni jaz prisutan je kod svih indikatora i u svim regionima u Srbiji. Žene u Srbiji manje su plaćene od muškaraca za 8,7%. Posledica veće zaposlenosti muškaraca i to na boljim radnim mestima i u plaćenijim sektorima, odražava se ne samo tokom radnog veka nego i na visinu penzija žena, pokazuju statistički podaci.

Posebno su ugrožene žene na selu, a među problemima su i nedostatak obrazovanja, slaba informatička pismenost, i tradicionalno podređen položaj u porodici koji ih praktično onemogućava da iskorače izvan dvorišta i osuđuje na poljoprivredne poslove.

- Da je stanovništvo ruralnih područja u Srbiji i dalje u značajno većem riziku od siromaštva i isključenosti, ukazuju brojni izveštaji i publikacije – ističe Prijić. - Žene koje žive na selu predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u pogledu ostvarivanja ljudskih prava i politike jednakih mogućnosti, što pokazuje i praksa Poverenika. Žene na selu zaposlene u poljoprivredi imaju marginalizovan status, mali je broj vlasnica poljoprivrednih gazdinstava, a pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim javnim uslugama im je otežan.

Jedan od razloga ovakvom stanju leži i u rodno neutralnim nacionalnim politikama zapošljavanja.

- Visoka koncentracija ženske radne snage na lošije plaćenim poslovima dovodi do gotovo potpune feminizacije određenih zanimanja i odsustva žena u drugim, važnim oblastima rada. Ovo, između ostalog, predstavlja razloge zbog kojih su žene manje plaćene za rad iste vrednosti ili za isti rad, kao i zbog kojih su im teže dostupna najbolje plaćena radna mesta i poslovi – ističe Tatjana Prijić.

I. R.