Одаловић: Још 10.416 људи са простора СФРЈ се воде се као нестали

Одаловић је, на Међународни дан несталих лица, казао да Србија тражи више од 4.000 несталих, а решење тог проблема је, како каже, битан предуслов за стабилизацију стања у региону.

"Прошло је много времена, нема нових информација о потенцијалним локацијама где се тела људи налазе. Тела оних које ми тражимо су на КиМ, у Хрватској и Босни", рекао је Одаловић за РТС.

Према njеghovim речима, Србија се одговорно понела са проблемом, есхумиране су гробнице за које се знало да су измештене и 900 тела Албанаца предато је породицама, а Приштини, односно Међународном комитету Црвеног крста више од 2.500 докумената.

"Ми нисмо добили ни један документ. Чињеница је да је у застоју процес, да не постоји спремност друге стране. Није отворен архив Ослободилачке војске Косова", подсетио је он.

Говорећо о инциденту у Загребу где је помоћник министра бранитеља рекао да "зло долази из Србије", Одаловић је рекао да је то озбиљна провокација на месту где није смело да се деси.

"Недопустиво је да у Хрватској после 25 година имамо још 74 позната гробна места која нису есхумирана, да после 15 година немамо одговоре за преко 70 људи за које смо ми дали локације", нагласио је он.

Породице несталих, додаје, оправдано суи незадовољне и траже одговор и подсећа да се више од 4.000 тела налазе у мртвачницама широм бивше Југославије, у Приштини око 400.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, поводом Међународног дана несталих лица, оценио је данас да је крајње вријеме да се коначно расвијетли судбина свих несталих лица, без обзира на њихову националну и верску припадност, као најважније хумано и цивилизацијско питање у региону.

Породице несталих Срба посебно се срећу са бројним проблемима у настојању да открију шта се десило са њиховим најмилијима. Постоје озбиљне препреке које коче процес тражења и идентификације несталих Срба у БиХ, Хрватској и  на Косову и Метохији, оценио је Линта.

Он у саопштењу навео да је очигледно је да званични Загреб, Сарајево и привремене институције у Приштини не показују стварну вољу да учине конкретне помаке да се реши судбина несталих Срба везано за ексхумације, као и за идентификације посмтрних остатака. 

Један од главних разлога за такво понашање јесте политика двоструких стандарда дела међународне заједнице према простору бивше Југославије према којој су Срби тобоже агресори, а Хрвати, Бошњаци и Албанци тобоже жртве, сматра Линта.

Породице несталих Срба посебно вријеђа чињеница да нису учињени готово никакви помаци у кажњавању злочина које су починили припадници Хрватске војске, тзв. Армије БиХ и ОВК. У prеthodnom периоду пристрасно су вођени поступци за злочине над Србима у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији гђе су одговорни за злочине ослобођени или су осуђивани на смијешно мале затворске казне чиме су додатно понижаване жртве и њихове породице, каже Линта.

Он истиче да је срамотна чињеница да се Тужилаштво за ратне злочине Србије није довољно бавило истраживањем злочина који су почињени над Србима на простору бивше Југославије.

Од свог оснивања 2003. године наше Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против 184 лица у 64 предмета. Од тога броја два лица су Бошњаци, два Хрвата, 21 Албанац и чак 159 Срба или 86 посто од свих оптужених лица, навео је Линта.

Нови тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић мора да се посебно ангажује на процесуирању ратних злочина над српским цивилима и заробљеницима, односно да покрене истраге и подигне оптужнице против великог броја злочинаца из реда хрватског, бошњачког и албанског народа, казао је Линта.

Породице особа несталих на поприштима широм бивше Југославије данашњи дан дочекују са осећањем неизрецивог бола, али и разочарања због неефикасности оних у чијој је надлежности и моћи да утврде судбину више од 10.000 људи којима је траг заметнут у ратним вихорима, изјавио је директора Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Последњи од тих сукоба, онај на Косову и Метохији, специфичан је по томе што је велики број људи нестао управо пред очима међународних снага, које су на подручје наше јужне покрајине дошле са мандатом да спрече крвопролиће, али нису умеле или желеле да зауставе крвави пир настављен данима и недељама по њиховом размештању, рекао је Ђурић.

Он је у саопштењу навео да је у конфликту на Косову и Метохији нестало око 5.800 људи, судбина њих 1.658 још није расветљена, а међу њима је и 540 Срба и других неалбанаца. 

На данашњи дан, међутим, не желим да жртве разбрајам на Србе и Албанце, јер ако два народа данас ишта везује на Косову и Метохији онда је то неутешна бол због губитка толиких живота, а ту бол не могу да залече ни прећуткивање, ни мржња, ни снови о освети, навео је Ђурић.

Они којима је заиста стало до мира и помирења, казао је он, учиниће све да судбина и последњег страдалника ратних сукоба на овим просторима буде расветљена, јер у заједничкој способности да испунимо ту обавезу огледа се и наша способност да спречимо продубљивање омраза и нека нова страдања.

Србија је несумњиво спремна да учини све како би ова незатворена страница сукоба у бившој Југославији била затворена, јер док се то не догоди ти сукоби неће бити заиста окончани, навео је Ђурић, који очекује од свих са којима данас заједно градимо мир у нашем региону једнаку озбиљност и посвећеност овом циљу.