Odalović: Još 10.416 ljudi sa prostora SFRJ se vode se kao nestali

Odalović je, na Međunarodni dan nestalih lica, kazao da Srbija traži više od 4.000 nestalih, a rešenje tog problema je, kako kaže, bitan preduslov za stabilizaciju stanja u regionu.

"Prošlo je mnogo vremena, nema novih informacija o potencijalnim lokacijama gde se tela ljudi nalaze. Tela onih koje mi tražimo su na KiM, u Hrvatskoj i Bosni", rekao je Odalović za RTS.

Prema njeghovim rečima, Srbija se odgovorno ponela sa problemom, eshumirane su grobnice za koje se znalo da su izmeštene i 900 tela Albanaca predato je porodicama, a Prištini, odnosno Međunarodnom komitetu Crvenog krsta više od 2.500 dokumenata.

"Mi nismo dobili ni jedan dokument. Činjenica je da je u zastoju proces, da ne postoji spremnost druge strane. Nije otvoren arhiv Oslobodilačke vojske Kosova", podsetio je on.

Govorećo o incidentu u Zagrebu gde je pomoćnik ministra branitelja rekao da "zlo dolazi iz Srbije", Odalović je rekao da je to ozbiljna provokacija na mestu gde nije smelo da se desi.

"Nedopustivo je da u Hrvatskoj posle 25 godina imamo još 74 poznata grobna mesta koja nisu eshumirana, da posle 15 godina nemamo odgovore za preko 70 ljudi za koje smo mi dali lokacije", naglasio je on.

Porodice nestalih, dodaje, opravdano sui nezadovoljne i traže odgovor i podseća da se više od 4.000 tela nalaze u mrtvačnicama širom bivše Jugoslavije, u Prištini oko 400.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, povodom Međunarodnog dana nestalih lica, ocenio je danas da je krajnje vrijeme da se konačno rasvijetli sudbina svih nestalih lica, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, kao najvažnije humano i civilizacijsko pitanje u regionu.

Porodice nestalih Srba posebno se sreću sa brojnim problemima u nastojanju da otkriju šta se desilo sa njihovim najmilijima. Postoje ozbiljne prepreke koje koče proces traženja i identifikacije nestalih Srba u BiH, Hrvatskoj i  na Kosovu i Metohiji, ocenio je Linta.

On u saopštenju naveo da je očigledno je da zvanični Zagreb, Sarajevo i privremene institucije u Prištini ne pokazuju stvarnu volju da učine konkretne pomake da se reši sudbina nestalih Srba vezano za ekshumacije, kao i za identifikacije posmtrnih ostataka. 

Jedan od glavnih razloga za takvo ponašanje jeste politika dvostrukih standarda dela međunarodne zajednice prema prostoru bivše Jugoslavije prema kojoj su Srbi tobože agresori, a Hrvati, Bošnjaci i Albanci tobože žrtve, smatra Linta.

Porodice nestalih Srba posebno vrijeđa činjenica da nisu učinjeni gotovo nikakvi pomaci u kažnjavanju zločina koje su počinili pripadnici Hrvatske vojske, tzv. Armije BiH i OVK. U prethodnom periodu pristrasno su vođeni postupci za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji gđe su odgovorni za zločine oslobođeni ili su osuđivani na smiješno male zatvorske kazne čime su dodatno ponižavane žrtve i njihove porodice, kaže Linta.

On ističe da je sramotna činjenica da se Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije dovoljno bavilo istraživanjem zločina koji su počinjeni nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije.

Od svog osnivanja 2003. godine naše Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv 184 lica u 64 predmeta. Od toga broja dva lica su Bošnjaci, dva Hrvata, 21 Albanac i čak 159 Srba ili 86 posto od svih optuženih lica, naveo je Linta.

Novi tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković mora da se posebno angažuje na procesuiranju ratnih zločina nad srpskim civilima i zarobljenicima, odnosno da pokrene istrage i podigne optužnice protiv velikog broja zločinaca iz reda hrvatskog, bošnjačkog i albanskog naroda, kazao je Linta.

Porodice osoba nestalih na poprištima širom bivše Jugoslavije današnji dan dočekuju sa osećanjem neizrecivog bola, ali i razočaranja zbog neefikasnosti onih u čijoj je nadležnosti i moći da utvrde sudbinu više od 10.000 ljudi kojima je trag zametnut u ratnim vihorima, izjavio je direktora Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Poslednji od tih sukoba, onaj na Kosovu i Metohiji, specifičan je po tome što je veliki broj ljudi nestao upravo pred očima međunarodnih snaga, koje su na područje naše južne pokrajine došle sa mandatom da spreče krvoproliće, ali nisu umele ili želele da zaustave krvavi pir nastavljen danima i nedeljama po njihovom razmeštanju, rekao je Đurić.

On je u saopštenju naveo da je u konfliktu na Kosovu i Metohiji nestalo oko 5.800 ljudi, sudbina njih 1.658 još nije rasvetljena, a među njima je i 540 Srba i drugih nealbanaca. 

Na današnji dan, međutim, ne želim da žrtve razbrajam na Srbe i Albance, jer ako dva naroda danas išta vezuje na Kosovu i Metohiji onda je to neutešna bol zbog gubitka tolikih života, a tu bol ne mogu da zaleče ni prećutkivanje, ni mržnja, ni snovi o osveti, naveo je Đurić.

Oni kojima je zaista stalo do mira i pomirenja, kazao je on, učiniće sve da sudbina i poslednjeg stradalnika ratnih sukoba na ovim prostorima bude rasvetljena, jer u zajedničkoj sposobnosti da ispunimo tu obavezu ogleda se i naša sposobnost da sprečimo produbljivanje omraza i neka nova stradanja.

Srbija je nesumnjivo spremna da učini sve kako bi ova nezatvorena stranica sukoba u bivšoj Jugoslaviji bila zatvorena, jer dok se to ne dogodi ti sukobi neće biti zaista okončani, naveo je Đurić, koji očekuje od svih sa kojima danas zajedno gradimo mir u našem regionu jednaku ozbiljnost i posvećenost ovom cilju.