Једног пензионера издржава 1,4 запослени
По извештају директорке Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Драгане Калиновић, укупни приходи и примања тог фонда лане су били 583,36 милијарде динара, што је 97,67 новца планираног за ту годину, а 1,64 одсто, односно 9,42 милијарди динара више него 2015.
Буџетски дефицит од 1,2 милијарде динара у прошлој години покривен је нераспоређеним вишком прихода и примања из ранијих година па је укупан резултат пословања Фонда ПИО на нули. Челница Фонда истиче и да се у ову годину преноси 3,21 милијарде динара неутрошених пара и нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година. Како је на седници Управног одбора Фонда нагласила, наплата доприноса већа је номинално 3,99 милијарди динара у односу на годишњи план, а 15,33 милијарди динара од износа оствареног у prеthodnoj години. У 2017. преноси се 3,21 милијарде динара неутрошених средстава и нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година.
– Фонд је из буџета повукао 10,15 милијарди динара мање од планираног – навела је директорка Фонда, и додала да је учешће нето пензија у БДП-у у 2016. смањено на 11,8 одсто.
Директор Сектора за финансијске послове Иван Мимић истакао је да захватање Фонда има тенденцију смањивања – са 48,2 одсто у 2012. на 35,18 одсто у 2016. Уколико се изузме новац намењен лањској једнократној исплати по 5.000 динара, која није редован расход Фонда, учешће трансфера било би још ниже и износило би 34,2 одсто.
На седници Управног одбора Фонда говорило се и о демографским кретањима у Србији у контексту система пензијског и инвалидског осигурања. Мимић је навео податак да однос броја корисника пензије и осигураника у последње три године износи 1 : 1,4, а када би укупно радно способно становништво Србије у овом тренутку ушло у систем осигурања, максималан могући однос броја корисника пензија и осигураника био би 1 : 2,2. Дакле, демографска ситуација и трендови у Србији, нажалост, онемогућавају достизање оптималног односа броја корисника пензија и осигураника од 1 : 3, који би обезбедио потпуну финансијску самосталност пензијског система.
Мимић је закључио да се одрживост пензијског система не може постићи без свеобухватне националне стратегије која би обезбедила, како економску прогресију, тако и демографску, а првенствено повећање запослености.
Љубинка Малешевић