Једина жена оболела од ретке малигне болести успела да роди дете

Ова жена је оболела пре 13 година, а ћерки је дала има Ивана, по управници Клинике за хематологију Клиничког центра Војводине профсорки др Ивани Урошевић, која је лечи и води од 2007. године.

- Трудноћа је прошла одлично и добро сам је изнела, као и порођај, а породила сам се царским резом, због потенцијално могућих компликација. Ћерки сам дала име Ивана, по мојој докторки, јер нам је много помогла, а беба је добра, напредна, није наследила болест, јер она није наследна, и уживам у материнству. Ништа ми није тешко. Од како сам сазнала да сам трудна, ја сам на терапији интерфероном, што сам наставила и сада након порођаја - испричале је Ружица Олах за “Дневник”.

Др Ивана Урошевић каже како је Ружица Олах била на терапији јак 2 инхибитора, што је одмах прекинуто чим је пацијенткиња остала у другом стању.

- Не постоје подаци у свету да је неко ко се лечио од ове болести и био на терапији јак 2 инхибиторима, остао у другом стању. Можда има података да су неке пацијенткиње затруднеле док су добијале другу терапију, али немамо податке да је неко у Србији остао у другом стању на терапији на којој је била Ружица - испричала је др Урошевић.

Како је навела, Ружица Олах је њена пацијенткиња од 2007. године када јој је дијагностикована хронична болест костне сржи, а касније верификована као примарна милефиброза.

- Мијелофиброза је хронична, агресивна болест код које због неких генетских промена долази до формирања ожиљног ткива у костној сржи, што води ка смањењу броја ћелија крви и у одређеном моменту до увећања слезине и јетре. Дијагноза није једноставна, укључује одређене критеријуме и прогноза зависи од бројних фактора. Од 2016. године, увођењем у терапију нових, савремених лекова, такозваних јак 2 инхибитора, довела је до промена у квалитету живота, смањења слезине и продужења живота - испричала је др Урошевић.

Како се присећа, сазнање о трудноћи Ружице Олах било је драматично, али су обе биле и срећне.

- Она и супруг су сво време заједно и он јој је велика помоћ у свему. С обзиром на дијагнозу, као и на године, нико није очекивао да би могло да дође до трудноће. У питању је непланирана и спонтана трудноћа, а прво што је урађено је да јој је промењена терапија. Ружица је једна изузетно позитивна и борбена жена и велики оптимиста - каже др Урошевић.

Читаоци “Дневника” су Ружицу Олах упознали крајем прошле године, када је била у петом месецу трудноће. Тада је испричала да је симптоме болести имала од од 2007. године, а пошто је из малог места у Војводини требало јој је две године да стигне до лекара Клиничког центра Војводине.

- Осећала сам умор, умарала сам се јако брзо без било какве активности, имала сам ноћно презнојавање, високу температуру, осећала бол испод левог ребарног лука. Научила сам да живим са том болешћу и срећом, сви симптоми болести су нестали од како сам затруднела и осећам се као најздравија особа на свету. И психолошки сам много јача него пре. Никада нисам губила наду да ћу затруднети, ово је 21. век и веровала сам у медицину. Нисам губила наду и трудноћа се десила случајно - испричала је тада ова храбра жена.

Хематолошке малигне болести представљају групу тешких и ретких обољења крви и крвотворних органа. Поред леукемије, мијелофиброза представља један од најтежих облика хроничне болести крви од којег у Србији болује око 500 особа и тај број је у сталном порасту. Клиника за хематологију Клиничког центра Војводине водећи је центар за лечење ове болести на подручју Покрајине. Ова болест спада у ретко обољење крви и најчешће погађа особе између 50 и 70 година старости, мада може да се јави и код млађе популације. Ружици Олах је дијагноза примарне мијелофиброзе постављена у 27. години живота.

Симптоми болести

У најранијим стадијумима болести, симптоми не морају да буду присутни. Како болест напредује, јављају се осећај умора и слабости, бледило коже, склоност појави модрица и крварења, појачано знојење током спавања, повишена температура, болови у костима, губитак телесне тежине.

- Симптоми попут повраћања, губитка телесне тежине, ноћног знојења и дијареје нису нажалост били довољни за лекаре из Дома здравља да препознају болест, па сам се веома дуго мучила док нисам дефинитивно сазнала од чега болујем. Када ми је коначно саопштена дијагноза уследила је неверица и безнађе. Након првог шока, дошло је до прихватања реалности и дала сам себи и породици обећање да се нећу предати. Лечила сам се на много различитих начина, да бих 2017. године добила савремену иновативну терапију. Данас се осећам добро и трудим се да водим нормалан живот. Поручила бих свима да верују докторима, слушају њихове савете, али да највише верују у себе – искрено је тада испричала Ружица Олах.

На иновативној терапији у Србији је око 70 пацијената, а у Војводини, односно оних који се лече у Клиничком центру Војводине, је њих 25.

Љубица Петровић