Јанковић: Насиље није приватна ствар, већ кривично дело

РТС подсећа на податак да су од почетка године у породичном насиљу живот изгубиле четири жене, а да се по подацима МУП-а, број жртава породичног насиља смањује.

МУП наводи да је полиција ухапсила 407 особа због тог кривичног дела, а РТС оцењује да подаци показују да су у српском друштву жене најчешће дискриминисане, од породице до положаја на радном месту.

Јанковићева је у Јутарњем дневнику РТС-а казала да је проблем што у друштву постоји висока толеранција на дискриминацију.

"Ми немамо овлашћења да наступамо по службеној дужности. Зато су нама случајеви који дођу до јавности значајни. Нису притужбе нашој инистуцији једини показатељ постојања дискриминације, јер се грађани плаше да пријаве дискриминацију, плаше се добијања отказа и постоји високи ниво толеранције на бројне проблеме с којима се људи суочавају на послу", рекла је Јанковићева.

Она је навела да је ОЕБС објавио велико трогодишње истраживање о распрострањености насиља и да је превенција оно што недостаје.

"Неспорно је да имамо добре резултате примене закона. Систем заштите добро функционише, али суочавамо се с проблемом да не радимо добро на превенцији. Једна четвртина жена, односно 29 процената жена сматра да је насиље приватна ствар и да нико не треба да се меша и да се од жене очекује да буде физички атрактивна, да буде смерна и љубазна у односима с другим људима. То очекивање шта жена треба да ради да не буде изложена насиљу и малтретирању податак је због којег треба да нам се упали црвено светло", казала је Јанковићева.

Она је рекла и да је неспорно да треба да се уведу промене у самом образовању по питању насиља, али да је проблем што велики број људи мисле да је то приватна ствар.

"Треба да позивамо људе да насиље није приватна ствар, већ кривично дело и да пријављивањем шта се ради код комшије не нарушавамо туђу приваност, већ обављамо грађанску дужност", напоменула је повереница.

Она је навела да трећина притужби жена долази од оних које се јављају јер су дискриминисане на тржишту рада. 

"Када у поступку утврдимо да је дошло до дискриминације, већина оних који су извршили дискриминацију су спремни да се промене. И ту је разлог, пре свега, изложеност јавности", казала је Јанковићева.

Она је рекла да је и проблем у закону који је донет пре четири године, а који ограничава максималан број запослених, јер угрожава виталне службе инситуција у које грађани долазе да остваре своја грађанска права.

"Поставља се питање ефикасности и да ли ће јавне службе моћи да одговоре ако нема довољно запослених. И поставља се питање ко је онда одговоран, ако се нешто деси. Време је да се сагледају проблеми са примерном и да се виталним службама омогући да нормални функционишу", навела је Јанковићева.