Из војвођанског огранка 10 нових чланова АМН

Председник Војвођанског огранка и редован члан АМН професор др Светолик Аврамов каже да након ових избора Академија има 137 редовних, 87 ванредних, 58 домаћих почасних чланова и 30 почасних чланова из иностранства, који нису активан састав АМН, од чега је у Војвођанском огранку 48 чланова, од чега је 31 редован, 15 ванредних и два домаћа почасна члана.

Новоизабрани редовни чланови Академије медицинских наука су фармаколог проф. др Момир Миков, патолог проф. др Душан Лалошевић, научни саветник онколог др Гордана Богдановић, оториноларинголог проф. др Драган Данкуц, гинеколог и акушер проф. др Тихомир Вејновић и оториноларинголог проф. др Рајко Јовић, сви из Новог Сада. Новоизабрани ванредни чланови Академије су специјалиста хигијене проф. др Марија Јевтић, специјалиста ургентне медицине и клинички фармаколог проф. др Велибор Васовић, интерниста нефролог и клинички имунолог проф. др Игор Митић и интерниста кардиолог проф. др Милован Петровић, каже др Аврамов.

Према његовим речима, Академија медицинских наука ради преко својих научних група, а то су интернистичка, хируршка и интердисциплинарна, као и преко два огранка, од којих је Војвођански веома бројан и активан. Статут Академије предиђа да њено чланство може да чини највише један одсто лекара у Србији, до сада никада тај број није испуњен јер су критеријуми за улазак у АМН веома ригорозни и високи, слични условима за чланство у САНУ, а процедура избора вишестепена и тајна.

Кандидати морају да буду људи из врха пирамиде здравства, медицинске науке и медицинске едукације, са звањима универзитетских професора или научних саветника, да би потом сви кандидати морали да прођу елиминаторну прву селекцију у научним групама АМН и тек потом би се најбољи међу њима нашли на листама за тајно гласање на Изборној Скупштини, где право гласа имају сви чланови АМН из активног састава чланства. Све се ово понавља сваке треће године, а у међувремену се кандидати за чланове доказују и намећу својим радом, наводи др Аврамов.

Пре више од четири деценије, 1976. године, основана је струковна Академија лекара Србије у окриљу Српског лекарског друштва под називом Медицинска академија, касније преименована у Академију медицинских наука. Др Аврамов каже да су међу двадесетак оснивача и првих чланова и данас живи доајени медицине из Новог Сада и то проф. др Петар Драча, проф. др Радивоје Тополац и проф. др Ђорђе Јаковљевић.

На овим изборима промењено је и комплетно руководство Академије и од сада је председница нефролог проф. др Љубица Ђукановић, потпредседник је стоматолог протетичар проф. др Драгослав Стаменковић, а генерални секретар је проф. др Нада Димковић. У Председништву и Научном већу су и чланови из Војвођанског огранка и то проф. др Марина Јовановић, проф. др Јован Поповић, проф. др Милан Бреберина, проф. др Драган Данкуц, проф. др Душан Лалошевић и научни саветник др Гордана Богдановић.

Очекујемо да ће ова “свежа крв” донети бољитак и за наш Огранак и за АМН у целини, али исто тако верујемо да ће неке од млађих чланова досадашњи и будући стручни и научни резултати препоручити и за сам врх, за чланове наше једине националне Академије – САНУ, у чему ћемо им ми старији чланови несебично помоћи њиховом промоцијом у заједничким активностима Огранка САНУ у Новом Саду и нашег Огранка АМН, поручио је др Аврамов.

Љ. Петровић