Историчар: Дечане отимају, потиру све српско
БЕОГРАД: Ако је манастир Високи Дечани албанска православна светиња, зашто га чувају италијански карабињери, зашто је ограђен бодљикавом жицом, пита историчар Момчило Павловић.
Тврдње да је манастир Високи Дечани храм православних Албанаца, покушај присвајања православне цркве у Новом Брду, поруке потпредседника приштинске владе Енвера Хоџаја да су сви верски објекти на КиМ косовски и да припадају грађанима Косова...све те поруке Павловић види у контексту политичке борбе око статуса КиМ и приморавања Србије да пристане на оно што су Албанци зацртали као коначни циљ - независност Косова или ништа.
“Ово је још један доказ да властима у Приштини не треба дати да управљају и руководе српском баштином, већ да треба тражити међнародни надзор, али и присуство српских институција попут Министарства културе, Завода за заштиту споменика и других...”, напомиње Павловић за Танјуг.
“То је, како је пре рата говорио Никола Пашић, када качачка влада доноси некакве одлуке.... Они који су до јуче третирани као разбојници и терористи, у изменењим околностима постали су председници влада и министри са којима треба да се преговара. То је та памет која сада светињу, која је неспорна, проглашава албанском”, рекао је Павловић за Танјуг.
Он је покушај Удружења косовских историчара "Али Хадри" да српску средњовековну светињу, која је на Унесковој листи заштићене светске културне баштине, прогласе албанском назвао шовинистичку хуком која “запљускује” Балкан ширећи се од Хрватске, преко Босне и Херцеговине, Црне Горе, Санџака, до Косова и Метохије.
Павловић истиче да су Дечани неупитни за српску средњовековну баштину и да о томе сведоче свима доступна документа о градњи и живописању тог манастира, али и то што је по тој светињи један владар (Стефан Дечански) добио надимак што је, каже, јединствен пример.
Коментаришући изјаву потпредседника приштинске владе Енвера Хоџаја да су сви верски објекти на КиМ косовски и да припадају грађанима Косова, каже да ако Албанци желе мир и суживот са Србима, треба да чувају те светиње, а не да их присвајају или оспоравају.
"Ако желе да исказују верска осећања, зар није логичније да Харадинај подигне монументалну катедралу и светској јавности то представе као албански допринос католичанству уместо да присвајају цркву из средњег века”, наводи Павловић коментаришући покусаје да се православна црква у Новом Брду прогласи као католичка светиња.
Упитан шта, осим осуде таквих покушаја, Србија још може да уради како би заштитила своје светиња на КиМ, Павловић каже да држава треба да реагује систематском акцијом и обраћањем међународним институцијама и спонзорима косовске независности слањем меморандума и извештаја.
“Треба им показати коме су дали управу и над светињама. Ово је још један доказ да влада у Приштини и албанска јавност не само да не желе суживот са Србима, већ желе живот без њих и да тај простор буде етнички чист”, сматра Павловић уз оцену да је покушај присвајања Високих Дечана истовремено и показатељ да Албанци немају капацитет ни вољу да се на цивилизован начин односе према историји, баштини и култури која је универзална.
Истиче да Србија треба да нађе савезника на међународној арени и да у УН систематски и упорно покреће питање српских светиња на КиМ, али и да јача српске институције у јужној покрајини.
“Бриселски (не)споразум направио је вакум, дозвољено је више него што је требало, и показало се шта се дешава кад нестане присутност државе, односно, институција”, каже Павловић.
Додаје и да Српска православна црква, у границама својих моћи, треба да јача братсво у Високим Дечанима, као и остала братства у манастирима на КиМ, да се бори за повраћај имовине и земљишта које им је одузето или узурпирано, како би братства и светиње били самодрживи.
Истиче да је приштинска администрација својатањем Дечана показала неспососбност и недостатак воље да прихвати укупну баштину на КиМ, без обзира чија је, и потврдила зашто не треба дозволити пријем Косова у Унеско.
Присвајање српске баштине у јужној покрајини и прекрајање историје, саговорник Танјуга види у контексту политичке борбе око статуса КиМ и приморавања Србије да пристане на оно што су Албанци зацртали као коначни циљ – независност Косова или ништа.
“Проблем је сувише компликован, све док Србија не потпише независност, Косово не може бити независна држава у пуном капацитету. И све док Срби на КиМ сматрају Србију матичном државом, косовска независност је упитна и непотпуна”, оцењује Павловић.
Мишљења је да ће динамика будућих односа Београда и Приштине зависити, пре свега, од представника власти у Приштини, од њихове културе и поимања политике и изражава сумњу да ће се са актуелним, ратним руководством на КиМ, постићи било какав компромис.
“Потребни су нови људи, нове генерације, нови оквир, нова динамика односа да би Срби и Албанци направили некакав споразум и наставили да живе као што су вековима живели на истим просторима”, закључује Павловић.