ИНТЕРВЈУ РЕКТОР УНС ПРОФ. ДР ДЕЈАН ЈАКШИЋ Место целоживотног учења

Проф. др Дејан Јакшић рођен је 19. марта 1974. године у Оџацима. Основну и Средњу економску школу завршио је у Новом Саду, школовање наставио на Економском факултету у Суботици, где је дипломирао 1998. Магистарске студије завршио је 2001. на Економском факултету у Суботици, а докторску дисертацију одбранио 2004. на истом факултету. На Економском факултету ради од дипломирања, а редовни професор постао је 2014. године.

Универзитет у Новом Саду и његове институције (факултети и институти) у протекле три године први пут су увршћени међу хиљаду најбољих у свету, на пет глобалних ранг-листа. Шта тренутно то за Универзитет значи? Колико има простора за додатно подизање рејтинга и у којим областима?

– Универзитет у Новом Саду први пут се појавио на Шангајској листи, што представља охрабрујући податак и потврду да се крећемо у правом смеру. Позиције на ранг-листама представљају личну карту Универзитета и значајне су јер отварају бројна врата и олакшавају сарадњу с другим универзитетима. Ипак, треба бити опрезан приликом свођења Универзитета на позицију на ранг-листи. Универзитети имају значајну друштвену улогу која је ипак на првом месту. Мислим да Универзитет не треба да се бави питањем рангирања на међународним листама директно. То не треба да нам буде циљ сам за себе, већ треба настојати и истрајати у свакодневном доношењу исправних одлука. Резултати таквог континуираног и доследног рада, сигуран сам, неће изостати, а огледаће се и у позицији на ранг-листама.

Каквим капацитетима УНС располаже да би задржао оне најбоље на својим факултетима?

– Универзитет у Новом Саду дели судбину друштва. На Универзитету и те како осећамо проблем „одлива мозгова“ из редова најбољих студената и перспективних наставника и истраживача. Константно радимо на унапређењу наставе и ширењу актуелних знања, као и на побољшању услова за бављење науком и истраживањима, али то често није довољно. Понекад смо немоћни у такмичењу с понудама које долазе из развијених земаља. Осим тога,  суочавамо се и с конкуренцијом приватних компанија. Тако нам, на пример, наставнике из информатичких дисциплина врбују софтверске компаније које су у прилици да понуде много боље финансијске услове него факултети. Тиме се директно сече грана на којој седе и те софтверске компаније јер ће у догледно време остати без могућности да обнављају сопствени информатички кадар. Факултети не могу по финансијској издашности да се такмиче с приватним компанијама, будући да су ограничени прописима који регулишу зараде у јавном сектору.

Колику улогу у развоју и напретку УНС-а има сарадња с европским и светским високообразовним институцијама?

– Образовање и наука не могу се развијати изоловано од окружења. Знање је одувек било глобално, само се некада споро ширило, понекад кроз историју чак и губило. Захваљујући савременим комуникационим средствима, резултати науке и образовања лако су доступни, али за креирање нових знања неопходно је да будемо што више повезани с квалитетним високообразовним институцијама кроз програме мобилности, као и развојне и истраживачке научне пројекте. Наш најзначајнији партнер у међународној сарадњи је Европска унија, али све успешнију сарадњу имамо и с високообразовним институцијама из Кине, Русије и других земаља.

Универзитет у Новом Саду спада у групу комплетних, свеобухватних универзитета, што значи покрива готово све области науке и високог образовања. У којим областима би се могло урадити још више? Која нова подручја образовања и науке би могла бити отворена у догледно време?

– У свим областима се могло и може урадити више. Промене у окружењу и науци су непрестане и захтевају стално праћење и прилагођавање. Ако би требало да издвојим једну област као приоритетну, то би била непосреднија повезаност с друштвом и привредом. Универзитету су неопходни инпути о потребама друштва и привреде. На основу тога, потребно је профилисати образовање и науку која ће за резултат имати не само свршене студенте који су у стању да лакше нађу запослење већ би требало да омогуће и да Универзитет постане место целоживотног учења и генератор решења за актуелне проблеме привреде и друштва.

Шта ће се урадити када су у питању мултидисциплинарни студијски програми који се намећу и као актуелна потреба, али још више потреба будућности?

– У свету који нас окружује не препознајемо поделу према научним областима. Узмимо за пример примену роботике у медицини или, рецимо, проблем екологије. За мултидисциплинарни проблем неопходно је понудити мултидисциплинарно решење. Из угла Универзитета у Новом Саду, мултидисциплинарност добро функционише у делу науке и истраживачких пројеката, будући да се квалитетни научници из различитих научних области самостално окупљају око развоја заједничких идеја. Проблем је израженији у делу организације интердисциплинарних и мултидисциплинарних студија који би требало да повежу знања из различитих области. Због тога је један од приоритета Унверзитета у Новом Саду да у наредном периоду, у сарадњи с факултетима. развије квалитетне и атрактивне интердисциплинарне и мултидисциплинарне студијске програме.

Колико је једна тако велика високообразовна и научна инстиуција, каква је Универзитет у Новом Саду с 50.000 студената и 5.000 запослених, спремна да одговори изазовима будућности у смислу одговора на неке извесне потребе друштва, а и неке тек наслућене?

– Мислим да многи од нас нису свесни чињенице да Универзитет у Новом Саду представља једну од највећих високошколских институција у Централној и Источној Европи. Универзитет у Новом Саду је једина државна високошколска институција у Војводини, што за последицу има његову величину и свеобухватност. Велики системи носе бројне предности, али имају и недостатке. Теже им је да брзо реагују на промене које долазе из окружења, али су ресурси којима располажу велики. У сваком случају, на питање спремности одговора на изазове не постоји дефинитиван одговор. То питање се свакодневно поставља изнова.

На чему, када је у питању инфраструктура, на сваком од 14 факултета УНС-а треба ургентно порадити, а шта је у дугорочном плану?

– Уз одржавање постојеће инфраструктуре, што већ представља својеврстан изазов, у наредном периоду Универзитет у Новом Саду ће радити на реализацији неколико важних инфраструктурних пројеката. Овде бих издвојио завршетак изградње Научно-технолошког парка, изградњу нове зграде Института „БиоСенс“ и Студентског културног центра, као и адаптацију Регионалног иновационог старт-ап центра у Суботици. Реализацијом тих пројеката створиће се претпоставке за даљи напредак Универзитета у Новом Саду, на добробит не само студената и запослених већ целог друштва.

Као и остали универзитети у региону и већини земаља Европе, и УНС је суочен с проблемом депопулације. Шта се у том погледу чини и шта ће се чинити?

– По мом схватању, постоје два кључна смера деловања. Први се односи на промоцију друштва заснованог на знању и иновацијама. Држава треба својим мерама да подстиче да што већи број становника стекне факултетско образовање, будући да једноставан мануелни рад данас све више замењују високе технологије. Послови будућности биће пре свега они у области развоја и примене сложених технологија. У савременим друштвима брз напредак могућ је само уз развој и примену иновација.

Други смер којим Универзитет у Новом Саду треба да одговори на изазове депопулације је окренутост ка страним тржиштима. Тржиште образовања данас је глобално. Они који то не увиде на време су у проблему, будући да студенти одлазе на друге универзитете у потрази за знањем. Ако желимо да будемо компетитивни, морамо понудити актуелне студијске програме на страном језику. Студентска популација је веома мобилна и, ако будемо радили паметно и мудро, од губитника глобализације можемо се претворити у добитнике.

В. Црњански