INTERVJU REKTOR UNS PROF. DR DEJAN JAKŠIĆ Mesto celoživotnog učenja

Prof. dr Dejan Jakšić rođen je 19. marta 1974. godine u Odžacima. Osnovnu i Srednju ekonomsku školu završio je u Novom Sadu, školovanje nastavio na Ekonomskom fakultetu u Subotici, gde je diplomirao 1998. Magistarske studije završio je 2001. na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a doktorsku disertaciju odbranio 2004. na istom fakultetu. Na Ekonomskom fakultetu radi od diplomiranja, a redovni profesor postao je 2014. godine.

Univerzitet u Novom Sadu i njegove institucije (fakulteti i instituti) u protekle tri godine prvi put su uvršćeni među hiljadu najboljih u svetu, na pet globalnih rang-lista. Šta trenutno to za Univerzitet znači? Koliko ima prostora za dodatno podizanje rejtinga i u kojim oblastima?

– Univerzitet u Novom Sadu prvi put se pojavio na Šangajskoj listi, što predstavlja ohrabrujući podatak i potvrdu da se krećemo u pravom smeru. Pozicije na rang-listama predstavljaju ličnu kartu Univerziteta i značajne su jer otvaraju brojna vrata i olakšavaju saradnju s drugim univerzitetima. Ipak, treba biti oprezan prilikom svođenja Univerziteta na poziciju na rang-listi. Univerziteti imaju značajnu društvenu ulogu koja je ipak na prvom mestu. Mislim da Univerzitet ne treba da se bavi pitanjem rangiranja na međunarodnim listama direktno. To ne treba da nam bude cilj sam za sebe, već treba nastojati i istrajati u svakodnevnom donošenju ispravnih odluka. Rezultati takvog kontinuiranog i doslednog rada, siguran sam, neće izostati, a ogledaće se i u poziciji na rang-listama.

Kakvim kapacitetima UNS raspolaže da bi zadržao one najbolje na svojim fakultetima?

– Univerzitet u Novom Sadu deli sudbinu društva. Na Univerzitetu i te kako osećamo problem „odliva mozgova“ iz redova najboljih studenata i perspektivnih nastavnika i istraživača. Konstantno radimo na unapređenju nastave i širenju aktuelnih znanja, kao i na poboljšanju uslova za bavljenje naukom i istraživanjima, ali to često nije dovoljno. Ponekad smo nemoćni u takmičenju s ponudama koje dolaze iz razvijenih zemalja. Osim toga,  suočavamo se i s konkurencijom privatnih kompanija. Tako nam, na primer, nastavnike iz informatičkih disciplina vrbuju softverske kompanije koje su u prilici da ponude mnogo bolje finansijske uslove nego fakulteti. Time se direktno seče grana na kojoj sede i te softverske kompanije jer će u dogledno vreme ostati bez mogućnosti da obnavljaju sopstveni informatički kadar. Fakulteti ne mogu po finansijskoj izdašnosti da se takmiče s privatnim kompanijama, budući da su ograničeni propisima koji regulišu zarade u javnom sektoru.

Koliku ulogu u razvoju i napretku UNS-a ima saradnja s evropskim i svetskim visokoobrazovnim institucijama?

– Obrazovanje i nauka ne mogu se razvijati izolovano od okruženja. Znanje je oduvek bilo globalno, samo se nekada sporo širilo, ponekad kroz istoriju čak i gubilo. Zahvaljujući savremenim komunikacionim sredstvima, rezultati nauke i obrazovanja lako su dostupni, ali za kreiranje novih znanja neophodno je da budemo što više povezani s kvalitetnim visokoobrazovnim institucijama kroz programe mobilnosti, kao i razvojne i istraživačke naučne projekte. Naš najznačajniji partner u međunarodnoj saradnji je Evropska unija, ali sve uspešniju saradnju imamo i s visokoobrazovnim institucijama iz Kine, Rusije i drugih zemalja.

Univerzitet u Novom Sadu spada u grupu kompletnih, sveobuhvatnih univerziteta, što znači pokriva gotovo sve oblasti nauke i visokog obrazovanja. U kojim oblastima bi se moglo uraditi još više? Koja nova područja obrazovanja i nauke bi mogla biti otvorena u dogledno vreme?

– U svim oblastima se moglo i može uraditi više. Promene u okruženju i nauci su neprestane i zahtevaju stalno praćenje i prilagođavanje. Ako bi trebalo da izdvojim jednu oblast kao prioritetnu, to bi bila neposrednija povezanost s društvom i privredom. Univerzitetu su neophodni inputi o potrebama društva i privrede. Na osnovu toga, potrebno je profilisati obrazovanje i nauku koja će za rezultat imati ne samo svršene studente koji su u stanju da lakše nađu zaposlenje već bi trebalo da omoguće i da Univerzitet postane mesto celoživotnog učenja i generator rešenja za aktuelne probleme privrede i društva.

Šta će se uraditi kada su u pitanju multidisciplinarni studijski programi koji se nameću i kao aktuelna potreba, ali još više potreba budućnosti?

– U svetu koji nas okružuje ne prepoznajemo podelu prema naučnim oblastima. Uzmimo za primer primenu robotike u medicini ili, recimo, problem ekologije. Za multidisciplinarni problem neophodno je ponuditi multidisciplinarno rešenje. Iz ugla Univerziteta u Novom Sadu, multidisciplinarnost dobro funkcioniše u delu nauke i istraživačkih projekata, budući da se kvalitetni naučnici iz različitih naučnih oblasti samostalno okupljaju oko razvoja zajedničkih ideja. Problem je izraženiji u delu organizacije interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studija koji bi trebalo da povežu znanja iz različitih oblasti. Zbog toga je jedan od prioriteta Unverziteta u Novom Sadu da u narednom periodu, u saradnji s fakultetima. razvije kvalitetne i atraktivne interdisciplinarne i multidisciplinarne studijske programe.

Koliko je jedna tako velika visokoobrazovna i naučna instiucija, kakva je Univerzitet u Novom Sadu s 50.000 studenata i 5.000 zaposlenih, spremna da odgovori izazovima budućnosti u smislu odgovora na neke izvesne potrebe društva, a i neke tek naslućene?

– Mislim da mnogi od nas nisu svesni činjenice da Univerzitet u Novom Sadu predstavlja jednu od najvećih visokoškolskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Univerzitet u Novom Sadu je jedina državna visokoškolska institucija u Vojvodini, što za posledicu ima njegovu veličinu i sveobuhvatnost. Veliki sistemi nose brojne prednosti, ali imaju i nedostatke. Teže im je da brzo reaguju na promene koje dolaze iz okruženja, ali su resursi kojima raspolažu veliki. U svakom slučaju, na pitanje spremnosti odgovora na izazove ne postoji definitivan odgovor. To pitanje se svakodnevno postavlja iznova.

Na čemu, kada je u pitanju infrastruktura, na svakom od 14 fakulteta UNS-a treba urgentno poraditi, a šta je u dugoročnom planu?

– Uz održavanje postojeće infrastrukture, što već predstavlja svojevrstan izazov, u narednom periodu Univerzitet u Novom Sadu će raditi na realizaciji nekoliko važnih infrastrukturnih projekata. Ovde bih izdvojio završetak izgradnje Naučno-tehnološkog parka, izgradnju nove zgrade Instituta „BioSens“ i Studentskog kulturnog centra, kao i adaptaciju Regionalnog inovacionog start-ap centra u Subotici. Realizacijom tih projekata stvoriće se pretpostavke za dalji napredak Univerziteta u Novom Sadu, na dobrobit ne samo studenata i zaposlenih već celog društva.

Kao i ostali univerziteti u regionu i većini zemalja Evrope, i UNS je suočen s problemom depopulacije. Šta se u tom pogledu čini i šta će se činiti?

– Po mom shvatanju, postoje dva ključna smera delovanja. Prvi se odnosi na promociju društva zasnovanog na znanju i inovacijama. Država treba svojim merama da podstiče da što veći broj stanovnika stekne fakultetsko obrazovanje, budući da jednostavan manuelni rad danas sve više zamenjuju visoke tehnologije. Poslovi budućnosti biće pre svega oni u oblasti razvoja i primene složenih tehnologija. U savremenim društvima brz napredak moguć je samo uz razvoj i primenu inovacija.

Drugi smer kojim Univerzitet u Novom Sadu treba da odgovori na izazove depopulacije je okrenutost ka stranim tržištima. Tržište obrazovanja danas je globalno. Oni koji to ne uvide na vreme su u problemu, budući da studenti odlaze na druge univerzitete u potrazi za znanjem. Ako želimo da budemo kompetitivni, moramo ponuditi aktuelne studijske programe na stranom jeziku. Studentska populacija je veoma mobilna i, ako budemo radili pametno i mudro, od gubitnika globalizacije možemo se pretvoriti u dobitnike.

V. Crnjanski