Институт за плућне болести Војводине добио савремене лекове за лечење рака плућа

У питању је донација за 20 пацијената, који ће овом савременом имунотерапијом моћи да се лече у наредне две године. Начелник Одељења за дијагностику и терапију карцинома бронха и Центра за клиничка испитивања доцент др Бојан Зарић каже да је реч о револуционарној терапији  у лечењу карцинома плућа, с резултатима које нико није очекивао.

„Лек је у рутинској примени у свету већ две године, кроз клиничке студије и клиничку праксу. Резултати су показали да по први пут имамо 20 одсто пацијената с метастатским раком плућа, који живе дуже од пет година, а до сада је таквих пацијената било од један до два одсто. Најновија истраживања показала су да је преживљавање 30 месеци, односно две и по године, а пре ове терапије то је било од седам до девет месеци. Овај лек је револуција у лечењу рака плућа“, каже начелник Одељења за дијагностику и терапију карцинома бронха и Центра за клиничка испитивања Клинике за пулмолошку онкологију Института за плућне болести Војводине доцент др Бојан Зарић.

У оквиру клиничких испитивања овај лек се примењивао у Институту од пре три године и др Зарић каже да су вероватно установа с највише искуства у Србији у примени ове терапије.

„Током три године имали смо око 30 пацијената на имунотерапији и код свих је одговор на трапију био у складу с очекивањима, а сада је први пацијент добио лек“, казао је др Зарић.

Нови лек за карцином бронха добиле су четири установе у Србији, за укупно 60 пацијената, а Институт у Сремској Каменици добио је дозе за лечење 20 оболелих током две године. Др Зарић каже како је у питању донација фармацеутске компаније и да се, осим у клиничким испитивањима, ова имунотерапија рака плућа код нас до сада није примењивала. Терапија је намењена пацијентима који имају неситноћелијски карцином бронха у метастатском стадијуму проширености, односно у стадијуму 4. Пацијентима се пре добијања терапије ради и посебна врста генетског тестирања, где се тестира експресија ПД-Л1 рецептора на ћелијским мембранама.

Годишње 1.500 новооболелих у Војводини

Србија је по учесталости рака плућа друга у Европи, после Мађарске. Само у Институту се сваке године дијагностикује 1.200 новооболелих од рака плућа свих форми, што је стотину месечно, а у целој Војводини годишње има око 1.500 нових случајева. Неситноћелијски карцином бронха има око 1.000 пацијената, њих око 200 има ситноћелијски, а остали имају друге врсте рака плућа.

„Да би се добио лек, мора да буде више од 50 одсто позитивних ћелија, јер је тада терапија ефикасна у пуном смислу. Значи, терапију неће добити сви са дијагнозом карцинома бронха, већ само они који имају позитиван рецепторски статус. Од свих пацијената с тим карциномом, око 40 одсто пацијената има експресију већу од 50 одсто“, наводи др Зарић.

Лечење рака плућа зависи од стадијума проширености и од тога је зависила и врста терапије. За оне који се открију у раном стадијуму, основна терапија је операција, уколико је могућа. У каснијим стадијумима, лечење подразумева зрачење и хемиотерапију, само хемиотерапију или пак најновију циљану, молекуларну терапију, која се примењује код малог броја пацијената, и то оних који имају одређену мутацију.

„Ова терапија се ради и код нас, али не код свих пацијената, јер немамо све групе лекова. Има лекова из домена циљане терапије, али не у довољној мери“, казао је др Зарић.

Како наводи, захваљујући Покрајинском секретаријату опремљени су Кабинет за бронхоскопију и Центар за молекуларну генетику карцинома бронха, који је прошле године комплетиран и у коме се детектују све мутације које постоје. У том Центру се ради и тестирање којим се одређује да ли пацијенти могу да добију нови лек.

„Дијагноза болести сада укључује тип, подтип, као и рецепторски и генетски статус тумора. Тако дијагноза овог рака гласи неситноћелијски карцином бронха, сквамозни или адено, ЕГФР негативан, АЛК негативан, ПД-Л1 позитиван више од 50 одсто, с метастазама у четвртом стадијуму. Тек у том случају пацијенти могу да добију терапију новим леком, али и да нису раније лечени од рака, односно да нису добили специфично антитуморско лечење, да немају ни прикривене имунолошке болести и да имају добру крвну слику“, објаснио је др Зарић.

Љ. Петровић