Импланти враћају слух деценију и по

Овај петнаестомесечни дечак сада је добио кохлеарни имплант у Клиници за ОРЛ Клиничког центра Војводине и он је 123. особа која ће захваљујући овој интервенцији моћи да чује, али и да развије говор. Клиника за ОРЛ прва је у Србији почела да уграђује вишеканалне савремене кохлеарне импланте пре 15 година, а сада се то ради и у другим установама у земљи.

- Слушни апарат Максим носи већ шест месеци, како би се навикао на њега. Оштећење слуха на десном увету му је 100 посто, а на левом нешто мање. Имплант му је уграђен 17. октобра и кренуо је на рехабилитацију, а након четири до шест недеља ће активирати апарат, који се онда постепено појачава. Тек тада ће почети да чује; и први пут ће чути мој глас, а затим  ће почети да учи да говори, јер због недостатка слуха није мого да развије говор - прича његова мајка Тања Тонић и напомиње да Максимова рехабилитација напредује уз помоћ сурдолога др Иване Соколовац.

Управник Клинике за ОРЛ професор др Драган Данкуц каже да кохлеарне импланте уграђују већ 15. година, односно од 26. новембра 2002. године, када је то урађено особи након постлингвалне глувоће, када су им помагале колеге из Сегедина, професор Јори и професор Киш.

- За 15 година кохлеарне импланте уградили смо код 123 пацијента, а само у једном случају уграђена су два импланта. Углавном су нам пацијенти деца и то у узрасту од две до три године, код којих је у првој години откривено тешко оштећење слуха - каже др Данкуц и објашњава да се дијагноза поставља применом најсавременијих аудиолошких метода и дијагностичких процедура, као и прегледа дечјег неуролога, психолога, педијатра и анестезиолога. Тек тада се индикује операција и уградња кохлеарног импланта.

Како др Данкуц објашњава, кохлеарни имплант је вештачко унутрашње уво, а захват подразумева микрохируршку интервенцију у којој поред отохорирга, анестезиолога и оталог тима учествује и инжењер Владимир Мрђанов који ради интраоперативно мерење подражаја слушног живца, помоћи 22 активне електроде које се постављају у унутрашње уво.

Тим који уграђује кохлеарне импланте у Клиници за ОРЛ чине др Зоран Комазец, др Слободанка Лемаић Комазец и др Љиљана Влашки. У тиму су и сурдопедагози Ивана Соколовац и Оливер Вајс, сарадник Алксандар Кнежевић, организациона сестра Марија Јовановић и др Драган Данкуц.

- Месец дана након оперативног захвата укључује се имплант, када се рана стабилизује. Инжењер омогућава функционисање кохлеарног импланта његовим укључењем и подешавањем интензитета подражаја у првој години након операције, једном до два пута месечно - каже др Данкуц.

Према његовим речима, успостављање нове функције код деце са урођеним губитком слуха, подразумева доживотну хабилитацију за разлику од рехабилитације одраслих особа, које су у току живота изгубиле слух, најчешће применом ототоксичних лекова након прележних инфективних болести, менингоенцефалитиса или обостране повреде унутрашњег уха након трауме. Код њих је успостављање функције краће, јер су код таквих одраслих особа мождани центри за анализу звучних подражаја већ развијени и очувани у односу на дечји узраст, где нису уопште развијени, јер дете са урођењим оштећењем слуха није имало подражај ових можданих центара.

- На основу овога, препоручује се да се што пре приступи раном откривању оштећења слуха код све новорођене деце у породилиштима и једницама интензивне неге, применом процедура аудиолошке дијагностике. Оптимално време за уградњу кохлеарног импланта је прва година након рођења детета са тешким оштећењем слуха, да би се искористио пластицитет нервних ћелија коре великог мозга, које ће стимулацијом помоћу кохлеарног импланта анализирати звук, што је предуслов да дете научи да говори и иде редовно у школи, као и да се укључи у ширу заједницу ко равноправан члан - објаснио је др Данкуц.

Деца први пут чују сигнал месец дана након интервенције, а годинама уче да слушају. Први пут изговарају речи које чују након најмање годину дана од укључења кохлеарног импалнта. Данкуц објашњава да колико времена није било стимулације звука, толико треба да прође и до првих резултата, што је обично једна година.

Љ. Петровић