Implanti vraćaju sluh deceniju i po

Ovaj petnaestomesečni dečak sada je dobio kohlearni implant u Klinici za ORL Kliničkog centra Vojvodine i on je 123. osoba koja će zahvaljujući ovoj intervenciji moći da čuje, ali i da razvije govor. Klinika za ORL prva je u Srbiji počela da ugrađuje višekanalne savremene kohlearne implante pre 15 godina, a sada se to radi i u drugim ustanovama u zemlji.

- Slušni aparat Maksim nosi već šest meseci, kako bi se navikao na njega. Oštećenje sluha na desnom uvetu mu je 100 posto, a na levom nešto manje. Implant mu je ugrađen 17. oktobra i krenuo je na rehabilitaciju, a nakon četiri do šest nedelja će aktivirati aparat, koji se onda postepeno pojačava. Tek tada će početi da čuje; i prvi put će čuti moj glas, a zatim  će početi da uči da govori, jer zbog nedostatka sluha nije mogo da razvije govor - priča njegova majka Tanja Tonić i napominje da Maksimova rehabilitacija napreduje uz pomoć surdologa dr Ivane Sokolovac.

Upravnik Klinike za ORL profesor dr Dragan Dankuc kaže da kohlearne implante ugrađuju već 15. godina, odnosno od 26. novembra 2002. godine, kada je to urađeno osobi nakon postlingvalne gluvoće, kada su im pomagale kolege iz Segedina, profesor Jori i profesor Kiš.

- Za 15 godina kohlearne implante ugradili smo kod 123 pacijenta, a samo u jednom slučaju ugrađena su dva implanta. Uglavnom su nam pacijenti deca i to u uzrastu od dve do tri godine, kod kojih je u prvoj godini otkriveno teško oštećenje sluha - kaže dr Dankuc i objašnjava da se dijagnoza postavlja primenom najsavremenijih audioloških metoda i dijagnostičkih procedura, kao i pregleda dečjeg neurologa, psihologa, pedijatra i anesteziologa. Tek tada se indikuje operacija i ugradnja kohlearnog implanta.

Kako dr Dankuc objašnjava, kohlearni implant je veštačko unutrašnje uvo, a zahvat podrazumeva mikrohiruršku intervenciju u kojoj pored otohorirga, anesteziologa i otalog tima učestvuje i inženjer Vladimir Mrđanov koji radi intraoperativno merenje podražaja slušnog živca, pomoći 22 aktivne elektrode koje se postavljaju u unutrašnje uvo.

Tim koji ugrađuje kohlearne implante u Klinici za ORL čine dr Zoran Komazec, dr Slobodanka Lemaić Komazec i dr Ljiljana Vlaški. U timu su i surdopedagozi Ivana Sokolovac i Oliver Vajs, saradnik Alksandar Knežević, organizaciona sestra Marija Jovanović i dr Dragan Dankuc.

- Mesec dana nakon operativnog zahvata uključuje se implant, kada se rana stabilizuje. Inženjer omogućava funkcionisanje kohlearnog implanta njegovim uključenjem i podešavanjem intenziteta podražaja u prvoj godini nakon operacije, jednom do dva puta mesečno - kaže dr Dankuc.

Prema njegovim rečima, uspostavljanje nove funkcije kod dece sa urođenim gubitkom sluha, podrazumeva doživotnu habilitaciju za razliku od rehabilitacije odraslih osoba, koje su u toku života izgubile sluh, najčešće primenom ototoksičnih lekova nakon preležnih infektivnih bolesti, meningoencefalitisa ili obostrane povrede unutrašnjeg uha nakon traume. Kod njih je uspostavljanje funkcije kraće, jer su kod takvih odraslih osoba moždani centri za analizu zvučnih podražaja već razvijeni i očuvani u odnosu na dečji uzrast, gde nisu uopšte razvijeni, jer dete sa urođenjim oštećenjem sluha nije imalo podražaj ovih moždanih centara.

- Na osnovu ovoga, preporučuje se da se što pre pristupi ranom otkrivanju oštećenja sluha kod sve novorođene dece u porodilištima i jednicama intenzivne nege, primenom procedura audiološke dijagnostike. Optimalno vreme za ugradnju kohlearnog implanta je prva godina nakon rođenja deteta sa teškim oštećenjem sluha, da bi se iskoristio plasticitet nervnih ćelija kore velikog mozga, koje će stimulacijom pomoću kohlearnog implanta analizirati zvuk, što je preduslov da dete nauči da govori i ide redovno u školi, kao i da se uključi u širu zajednicu ko ravnopravan član - objasnio je dr Dankuc.

Deca prvi put čuju signal mesec dana nakon intervencije, a godinama uče da slušaju. Prvi put izgovaraju reči koje čuju nakon najmanje godinu dana od uključenja kohlearnog impalnta. Dankuc objašnjava da koliko vremena nije bilo stimulacije zvuka, toliko treba da prođe i do prvih rezultata, što je obično jedna godina.

LJ. Petrović