И ЈЕЛЕНА ИЗ РУМЕ ОПТУЖУЈЕ ЛЕКАРА ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Док сам била у страшним мукама, он је скокнуо до Новог Сада да ОТВОРИ РАЧУН Њена беба преминула је после три месеца у болници

Првенца, кога је једва чекала са супругом, тада двадесетпетогодишња Јелена, здрава и права, као и беба што јој је била пре рођења, изгубила је јер ју је, као наводи, исти доктор оставио сатима да се порађа, а за то време је "скокнуо" и до Новог Сада. Када се вратио, порођај је био ужас током кога је, како тврди, беба остала без кисеоника и тешко јој је оштећен мозак.

Дубоко ју је потресла судбина Марице и њене бебе, а сада је у петом месецу трудноће и не планира порођај у Сремској Митровици већ у Београду.

- Водила сам трудноћу управо код истог гинеколога који је порађао Марицу, а који заправо живи у Руми. Породио је моју сестру царским резом, све је било у реду, те сам и ја желела да ми води трудноћу и да ме породи. Све је било супер, редовно сам ишла приватно код њега. Имали смо договор да, пошто ми је термин био 18. октобар 2022, дођем 24. октобра ако порођај до тада не крене, како би ми у његовој приватној ординацији дали вагиналете које су као индукција - каже Јелена за Курир.

Тако је и било, тог 24. октобра се јавља, добија вагиналету, крећу контракције и одлази у болницу у Сремској Митровици.

- Све у договору са доктором, дочекао ме, прима ме старија жена бабица. Ставља ме на ЦТГ и каже му: "О, докторе девојчица има лепе болове и максималне контракције 100 на 100". Прегледа ме, отворена сам један прст, ставља ме у собу, заправо у апартман који сам тражила. И који ми, иначе, након свега нису наплатили. Ето, то су ми као учинили након свег што ми се десило - каже Јелена па наставља:

- Крећу још чешће контракције, повраћање, хвата ме несвест. Више пута зовем бабицу, питам шта се чека. А та бабица сваки пут виче на мене да сам размнажена, безобразна. Толико сам била лоше да нисам могла ни да се јавим породици, они зову болницу, а бабица долази да виче на мене што им се не јављам и урла да престанем да дижем панику и да је узнемиравам.

У три ујутру, наводи, пуца јој водењак.

- Бабица долази полузатворених очију, климне главом па ми каже: "Покупи ту воду и дођи у амбунату да те прегледам". Доктора нигде, претпостављам да је спавао. У амбуланти ме ухвати грч ноге док сам се пела на сто, па се бабица опет извиче: "Ајде, подигни ту ногу ако мислиш да те прегледа, три сата је, треба да се одморим". И каже да сам свега два на три прста отворена. Ништа. Доктору шаљем поруку да сам лоше, да повраћам, он се појавио тек у пола седам ујутру. И отишла сам у салу, где ми укључују индукцију. Ништа се не дешава, и даље два на три прста отворена, беба све време горе, високо, а око мене коментари: "Кад си се (знате већ шта) било ти лепо, а сад кукаш!" Али, све сам мислила само да прође и за два дана ћу бити кући - говори Јелена и додаје да је имала потписан договор са анестезиологом за епидурал јер не сме да се напреже због високе диоптрије, али се та докторка не појављује.

- У подне сам мислила да ћу се онесвестити, говорим да ћу се убити, скочити кроз прозор, од болова, а доктор је, у међувремену, отишао у Нови Сад да отвори рачун у једној банци! Они су га звали и говорили му да се ништа не дешава, да се не отварам, а мени су рекли да без њега не могу ништа да раде. Око пола један примим епидурал и то након што ме је једна хистерична докторка бола 10 пута, па тек из трећег успео други доктор. Оштетила ми је нерв, имам пад стопала, и даље утрнут део од колена до прстију. После епидурала престају болови, а све време чујем бебине откуцаје срца на ЦТГ - прича Јелена.

У 14:20 Јеленина породица зове, а бабица им казује да је порођај у току.

- Доктор је дошао око један поподне и ту је. Скакање по стомаку, гурање лактом, свом тежином на стомак, бабица с једне стране, доктор с друге, унакрсно вукли спаваћицу. Ништа 40 минута. Доктор виче "Ајмо", а бабица виче "Чек да одговорим на поруку". Беба се заглавила у карлици и остала без кисоника. Порађам се у 15:02 и то вакумом! У тренутку ништа не знам, а бабица је потапшала дете и прстом одмахнула. Сви одоше у ћошак, нико ми ништа не говори. Доктор долази и шије ме јер сам поцепана и исечена, али ћути, ништа ми не одговара иако питам. У пола пет долази педијатар: "Беба није добро, мора за Нови Сад" и тражи да потпишем да сам је видела, што одбијам јер је нисам ни видела. Не дају ми телефон да позовем породицу, тек га добијам кад друга бабица долази у смену.

Малишан је добио име Горан. Лавовски се борио три и по месеца. Није било спаса.

- Три и по месеца је био у Дечјој болници у Новом Саду, преминуо је 8. фебруаура прошле године због тешког оштећења мозга услед недостатка кисоника. Званично мишљење лекара било је да је до смртног исхода дошло услед развоја мултиорганске инсуфицијенције која је последица тешког глобалног posthipoksijskog оштећења мозга. Није било спаса. На крају је имао 20 дијагноза, а ми смо писали и клиникама у Турској, свугде и сви су нам одговорили да му нема помоћи јер је мозак тешко оштећен - каже Јелена.

Наводи и да су из болнице у Сремској Митровици навели нетачне податке у папирима.

- Пише да је беба живорођена, а није тачно, реанимирана је па интубирана чим су је извукли. Стоји и да је 27. октобра беба изашла из болнице, а она је одмах, 25. октобра пребачена у Нови Сад - каже Јелена која захваљује сви докторима у дечјој болници у Новом Саду, који су "испали прави људи":

- Свакодневно сам ишла да будем поред сина, иако ништа нисам могла да му помогнем, ни моје млеко није користио. Чак сам десет дана била и у болници, док ми лекари нису рекли да због мог психичког стања одем кући. Страшно је. Гледате га сваки дан, сасвим тим цевчицама и свим. И сву ту децу. И кад дом једног дана нема једног детета, помислим да је кући, а они се десило оно најгоре. Што је и нас сачекало 8. фебруара - каже Јелена.

Ускоро че годишњица смрти, кад она прође тужиће болницу и лекара.

- Најпре сам била у постпорођајној депресији, па се борила за ногу, па ми је отац преминуо. Али сам желела да тужим и тужићу ускоро. Доктора више нисам срела, иако живимо у малом граду. У међувремену сам ступила у контакт са још једном девојком, којој се после мене исто десило, из околине. Исти лакар ју је порађао. И сада Марица. Ужас коме се мора стати на пут - каже Јелена, која нам шаље цртеж бебе Горана који јој је једна пријатељица направила на основу слика из болнице, где је све време био прикачен на апарате, па је и преко лица имао цевчице.

- Немам лепу слику свога детета. Да му гледам лице. А сада ми је најважније да се породим и да наш други син буде жив и здрав - истиче Јелена.

Kurir.rs Јелена С. Спасић