Хрватска: Половина ђака српске мањине жели да студира у Србији

Иако већина ученика, припадника мањина, код куће углавном говори матерњим језиком, Чеси најчешће у породици говоре хрватским језиком, а више од половине ученика мађарске мањине у кући пођеднако користе и мађарски и хрватски језик.

Ученици српске мањине, који се школују на српском језику и писму, у породици углавном говоре српским језиком, а 43,5 одсто ученика италијанске мањине у кући пођеднако користи и хрватски и италијански језик, показало је истраживање под називом "Образовни избори и ставови према мултикултурализму и асимилационизму већине и мањине у четири хрватске вишеетничке заједнице".

Трећина средњошколаца италијанске мањине планира да настави школовање у Италији и 27,3 одсто ученика мађарске мањине у Мађарској, а само десет одсто средњошколаца чешке мањине планира студије у Чешкој.

И мањина и већина имају позитиван став према мултикултурализму који омогућава мањинама да задрже културних посебности.

Како "Вечерњи лист", истраживање показује и да су већинско-мањинске разлике најизраженије у Вуковару и околини.

Резултати су показали да је само настава на српском језику и писму моноетнична, јер се 98 одсто деце изјашњавају као Срби, док наставу на другим мањинским језицима похађају и ученици хрватске већине и других мањина.

Моноетничност наставе на српском језику упућује на сложеност хрватско-српских односа у Вуковару, а и могуће је да упркос сличности језика, Хрвати и Срби језичну посебност доживљавају као срж свог идентитета.

То што половина средњошколаца српске мањине образовну будућност види у Србији упућује на проблематичне (дез)интеграцијске процесе, кажу аутори истраживања.

"Будући да половина деце у настави на српском језику планира да студира у земљи порекла, поставља се питање потисног фактора у српској заједници који утиче на овакве изборе деце. Наши разговори с ученицима упућују на то да постоје потисни фактори, израженији код српске деце него код друге мањинске ђеце, и то доживљај дискриминираности, неприпадања, осим непосредном завичају, и тескобе да језик којим говоре неће бити прихваћен у другим хрватским градовима у којима би могли да студирају", закључују аутори истраживања.

У истраживању учествовало 1.568 ученика основних и средњих школа, припадника већине и српске, чешке, италијанске и мађарске мањине, као и 2.000 њихових родитеља из Вуковара и околине, Дарувара и околине, Истре и Барање.

Право школовања на свом језику и писму највиши је облик заштите мањинског идентитета, деци омогућава усвајање језика подрекла и неговање мањинске културе, истичу аутори истраживања.