Тема "Дневника": Хранитељство за старије тек у повоју
Бригу о старима у Србији, када је то потребно, првенствено преузима породица, а када то није могуће, стари се збрињавају кроз систем законских решења, преко интинтуционалних и ваниституционалних облика заштите. Међутим, постоје велике разлике у развијености ових услуга између локалних заједница, те су одраслим особама с инвалидитетом и старима понекад доступне једино услуге које се пружају на републичком нивоу.
Према подацима којима располаже Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад, на територији Јужнобачког, Сремског и Средњобанатског управног округа, у 65 породица које се баве хранитељством за одрасла и старија лица, смештено је 77 корисника. Као и када су у питању деца, Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад, ради на развијању ове услуге. Недавно је у Новом Саду одржан радни састанак са директорима и стручним радницима центара за социјални рад с територије Средњобанатског, Сремског и Јужнобачког управног округа, на којем је презентован програм припреме пружалаца услуге породичног смештај одраслих и старих.
„ То је услуга која није у потпуности развијена, али налази своје место и примењује се у пракси. Наше настојање је да из домена онога што је нама блиско радимо припрему кандидата за бављење хранитељством и да дамо допринос развоју те услуге“, каже саветница за хранитељство Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад Александра Степанов и напомиње да не постоје подзаконска акта које се односе на уређење ове области.
Као и када су деца у питању, и за овај вид хранитељства наш закон налаже, као саставни део процене подобности кандидата за бављење храинтељством, и пролазак кроз програм припреме и обуке. По речима Александре Степанов, програм је врло инетрактиван и пружаоцима услуга даја читав низ информација.
„ Пошли смо од потреба корисника, а настојање нам је да унапредимо знања и вештине пружалаца услуга и да оснажимо професионалце у социјалној заштити како би примењивали тај програм. Он је намењен подизању њихових компетенција, односно, оваладавању одређеним знањима и вештинама, како би могли да пруже адекватну бригу о корисницима. Првим делом програма су обухваћена општа знања која пружаоци услуге морају да имају, међу којима су и она о њиховим правима и дужностима, о потребама ове осетљиве категорије и њиховим правима која су законски регулисана. Други сегмент односи се на специфична знања и вештине када су у питању корисници – одрасли и стари. Ту смо издвојили теме као што су комуникација, која је предуслов препознавања потреба корисника и њиховог адекватног задовољења, на задовољење здравствених потреба као и принцип индивидуализованог приступа у раду са сваким корисником. Битне ствари о којима се води рачуна за ову популацију корисника су губици у функционалним способностима и губици у социјалним односима који могу да буду један од разлога неког од изазовних поншања корисника, старијих особа. Таква понашања се могу јављати због опадања функционалниих способности, као и када је присутно опадање когнитивног функционисања. Било нам је важно да оснажимо пружаоца услуга у томе да препознају шта су узроци тих конкретних понашања и да овладају техникама ношења с овим изазовима.“
Део програма односи се на превенцију социјалне изолације, што значи омогућавање дужег и што бољег укључивања корисника услуге у живот заједнице, као предуслову очувања њихових капацитета. Дакле, упућивање на садржајнији живот у заједници.
Хранитељи брину о непокретнима
Породични смештај за одрасла и стара лица је услуга социјалне заштите и вид збрињавања особа које нису у могућности да самостално воде бригу о себи, а немају никога ко би преузео бригу о њима. Ова услуга има за циљ да одржи или унапреди квалитет живота одраслих и старих и темељи се на начелима која прокламује Закон о социјалној заштити.
„ Трећи сегмент овог програма односи се на праћење квалитета услуге. Напомињем, стандардизација за услугу није извршена, али полазећи од потреба и онога што ми можемо из наших позиција, гледали смо да развијемо и некакев мале инструменте којима ћемо обезбедити и квалитетеније праћење пружања услуга“, каже Степанов и истиче да надокнада не сме да буде доминатан мотив пружаоцу услуга. „То је захтевна хумана позиција која носи пуно одговорности, и ако је доминантан новац, то неће испунити њихова очекивања.“
По њеним речима, циљ је да породице које ће се бавити хранитељством, по свему буду сличне просечној породици.
В.Црњански