Tema "Dnevnika": Hraniteljstvo za starije tek u povoju
Brigu o starima u Srbiji, kada je to potrebno, prvenstveno preuzima porodica, a kada to nije moguće, stari se zbrinjavaju kroz sistem zakonskih rešenja, preko intintucionalnih i vanistitucionalnih oblika zaštite. Međutim, postoje velike razlike u razvijenosti ovih usluga između lokalnih zajednica, te su odraslim osobama s invaliditetom i starima ponekad dostupne jedino usluge koje se pružaju na republičkom nivou.
Prema podacima kojima raspolaže Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, na teritoriji Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog upravnog okruga, u 65 porodica koje se bave hraniteljstvom za odrasla i starija lica, smešteno je 77 korisnika. Kao i kada su u pitanju deca, Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, radi na razvijanju ove usluge. Nedavno je u Novom Sadu održan radni sastanak sa direktorima i stručnim radnicima centara za socijalni rad s teritorije Srednjobanatskog, Sremskog i Južnobačkog upravnog okruga, na kojem je prezentovan program pripreme pružalaca usluge porodičnog smeštaj odraslih i starih.
„ To je usluga koja nije u potpunosti razvijena, ali nalazi svoje mesto i primenjuje se u praksi. Naše nastojanje je da iz domena onoga što je nama blisko radimo pripremu kandidata za bavljenje hraniteljstvom i da damo doprinos razvoju te usluge“, kaže savetnica za hraniteljstvo Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Aleksandra Stepanov i napominje da ne postoje podzakonska akta koje se odnose na uređenje ove oblasti.
Kao i kada su deca u pitanju, i za ovaj vid hraniteljstva naš zakon nalaže, kao sastavni deo procene podobnosti kandidata za bavljenje hrainteljstvom, i prolazak kroz program pripreme i obuke. Po rečima Aleksandre Stepanov, program je vrlo inetraktivan i pružaocima usluga daja čitav niz informacija.
„ Pošli smo od potreba korisnika, a nastojanje nam je da unapredimo znanja i veštine pružalaca usluga i da osnažimo profesionalce u socijalnoj zaštiti kako bi primenjivali taj program. On je namenjen podizanju njihovih kompetencija, odnosno, ovaladavanju određenim znanjima i veštinama, kako bi mogli da pruže adekvatnu brigu o korisnicima. Prvim delom programa su obuhvaćena opšta znanja koja pružaoci usluge moraju da imaju, među kojima su i ona o njihovim pravima i dužnostima, o potrebama ove osetljive kategorije i njihovim pravima koja su zakonski regulisana. Drugi segment odnosi se na specifična znanja i veštine kada su u pitanju korisnici – odrasli i stari. Tu smo izdvojili teme kao što su komunikacija, koja je preduslov prepoznavanja potreba korisnika i njihovog adekvatnog zadovoljenja, na zadovoljenje zdravstvenih potreba kao i princip individualizovanog pristupa u radu sa svakim korisnikom. Bitne stvari o kojima se vodi računa za ovu populaciju korisnika su gubici u funkcionalnim sposobnostima i gubici u socijalnim odnosima koji mogu da budu jedan od razloga nekog od izazovnih ponšanja korisnika, starijih osoba. Takva ponašanja se mogu javljati zbog opadanja funkcionalniih sposobnosti, kao i kada je prisutno opadanje kognitivnog funkcionisanja. Bilo nam je važno da osnažimo pružaoca usluga u tome da prepoznaju šta su uzroci tih konkretnih ponašanja i da ovladaju tehnikama nošenja s ovim izazovima.“
Deo programa odnosi se na prevenciju socijalne izolacije, što znači omogućavanje dužeg i što boljeg uključivanja korisnika usluge u život zajednice, kao preduslovu očuvanja njihovih kapaciteta. Dakle, upućivanje na sadržajniji život u zajednici.
Hranitelji brinu o nepokretnima
Porodični smeštaj za odrasla i stara lica je usluga socijalne zaštite i vid zbrinjavanja osoba koje nisu u mogućnosti da samostalno vode brigu o sebi, a nemaju nikoga ko bi preuzeo brigu o njima. Ova usluga ima za cilj da održi ili unapredi kvalitet života odraslih i starih i temelji se na načelima koja proklamuje Zakon o socijalnoj zaštiti.
„ Treći segment ovog programa odnosi se na praćenje kvaliteta usluge. Napominjem, standardizacija za uslugu nije izvršena, ali polazeći od potreba i onoga što mi možemo iz naših pozicija, gledali smo da razvijemo i nekakev male instrumente kojima ćemo obezbediti i kvalitetenije praćenje pružanja usluga“, kaže Stepanov i ističe da nadoknada ne sme da bude dominatan motiv pružaocu usluga. „To je zahtevna humana pozicija koja nosi puno odgovornosti, i ako je dominantan novac, to neće ispuniti njihova očekivanja.“
Po njenim rečima, cilj je da porodice koje će se baviti hraniteljstvom, po svemu budu slične prosečnoj porodici.
V.Crnjanski