Хоће ли Србија ухватити корак с новим технологијама

Према речима државне секретарке у Министарству трговине Татјане Матић, ресор се залаже за системско увођење информатике и логаритамског програмирања у основне школе, и то из више разлога.

На конференцији “Информационо- комуникационе технологије у образовању” истакла је да циљ Министарства није да сва деца буду програмери, мада би то, сматра, било сјајно, јер би сви онда имали обезбеђен посао, с обзиром на то да ће само у ЕУ до 2020. бити мањак од 700.000 радних места у тој области.

"Наш циљ је да свако дете развија своје склоности у ком год правцу жели, али да схвати да живи у дигиталној ери, и да без тога не може бити ни најбољи доктор, ни најбољи наставник, нити модни дизајнер. У свакој професији данас, технологија је незаобилазна. Што пре као друштво то схватимо, биће нам лакше да уведемо такав систем образовања", рекла је Матић.

Овакав приступ Министасрства трговине и телекомуникација у складу је с најавама Министарства просвете да ће се озбиљније посветити информатици као школском предмету. А она би, према најавама Националног просветног савета, већ од јесени била уведена и у шести и у осми разред, с променом фонда часова. Но, министар просвете желео би да увођење информатике, и кодирања као посебног предмета, иде брже, с планом и програмом од петог разреда. Према његовим речима, све је сад на Националном просветном савету који ће о информатици расправљати на седници заказаној за 11. април.

"Наша одлука мора да прође кроз НПС, а знамо да је прошле године неславно прошла" рекао је Шарчевић недавно, додајући да су све замерке које је имао НПС за увођење информатике као обавезног предмета отклоњене. Утврђено је колико рачунара недостаје школама, а за њихову набавку издвојена су одређена buyеtska средства, а део ће бити набављен и од новца из европских пројеката.

Министар је подсетио на то да је у 80 школа у Србији информатика већ била изабрани предмет, као и да се јављају бројне компаније да помогну и опреме рачунарске центре у школама.

"Паралелно с увођењем информатике, радимо пројекат Електронска просвета, где се у 200 школа уводи електронски дневник", рекао је министар, додајући да има довољно обучених наставника који предају информатику, али нема довољно дигитално обучених наставника који ће моћи да попуњавају електронски дневник, јер не познају довољно рад на рачунарима.

С министром Шарчевићем слаже се и Татјана Матић, истичући да је наш просветни систем “зрео за неке промене”, које морају бити праћене и изменама закона и оснаживањем просветних радника, који су у том процесу, како сматра, кључни. Министарство је организовало и обуке за наставнике, наставља да ради на инфраструктури, на развоју широкопојасног интернета.

"Пре само недељу дана, заједно с Мајкрософтом, почео да се имплементира програм увођења бесплатног бежичног интернета за 40 школа широм Србије, углавном у руралним подручјима. Више од 17.000 ђака и 2.000 наставника биће у прилици да користи те услуге преко посебног наменског портала", рекла је Матић.

Татјана Матић каже да се зна да 90 одсто ученика има приступ интернету, да више од 60 одсто деце користи паметне телефоне, што су, објашњава, све подаци који говоре да су деца увелико дигитално писмена и да је крајње време да образовни систем, али и друге институције подрже примену савремених технологија у образовању, која ће сигурно представљати велики корак у реформи система образовања. На професорима је да пробају да стигну своје ђаке који су далеко напреднији од њих када су у питању нове технологије.

И. Вујанов