Hoće li Srbija uhvatiti korak s novim tehnologijama
Posle preganjanja oko pitanja da li informatika može ili mora da bude obavezan predmet, konačno smo došli do tačke u kojoj može da se ozbiljno razgovara o tome kako bi, kad od septembra uđe u obavezni školski raspored, predmet informatike trebalo da izgleda.
Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu trgovine Tatjane Matić, resor se zalaže za sistemsko uvođenje informatike i logaritamskog programiranja u osnovne škole, i to iz više razloga.
Na konferenciji “Informaciono- komunikacione tehnologije u obrazovanju” istakla je da cilj Ministarstva nije da sva deca budu programeri, mada bi to, smatra, bilo sjajno, jer bi svi onda imali obezbeđen posao, s obzirom na to da će samo u EU do 2020. biti manjak od 700.000 radnih mesta u toj oblasti.
"Naš cilj je da svako dete razvija svoje sklonosti u kom god pravcu želi, ali da shvati da živi u digitalnoj eri, i da bez toga ne može biti ni najbolji doktor, ni najbolji nastavnik, niti modni dizajner. U svakoj profesiji danas, tehnologija je nezaobilazna. Što pre kao društvo to shvatimo, biće nam lakše da uvedemo takav sistem obrazovanja", rekla je Matić.
Ovakav pristup Ministasrstva trgovine i telekomunikacija u skladu je s najavama Ministarstva prosvete da će se ozbiljnije posvetiti informatici kao školskom predmetu. A ona bi, prema najavama Nacionalnog prosvetnog saveta, već od jeseni bila uvedena i u šesti i u osmi razred, s promenom fonda časova. No, ministar prosvete želeo bi da uvođenje informatike, i kodiranja kao posebnog predmeta, ide brže, s planom i programom od petog razreda. Prema njegovim rečima, sve je sad na Nacionalnom prosvetnom savetu koji će o informatici raspravljati na sednici zakazanoj za 11. april.
"Naša odluka mora da prođe kroz NPS, a znamo da je prošle godine neslavno prošla" rekao je Šarčević nedavno, dodajući da su sve zamerke koje je imao NPS za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta otklonjene. Utvrđeno je koliko računara nedostaje školama, a za njihovu nabavku izdvojena su određena buyetska sredstva, a deo će biti nabavljen i od novca iz evropskih projekata.
Ministar je podsetio na to da je u 80 škola u Srbiji informatika već bila izabrani predmet, kao i da se javljaju brojne kompanije da pomognu i opreme računarske centre u školama.
"Paralelno s uvođenjem informatike, radimo projekat Elektronska prosveta, gde se u 200 škola uvodi elektronski dnevnik", rekao je ministar, dodajući da ima dovoljno obučenih nastavnika koji predaju informatiku, ali nema dovoljno digitalno obučenih nastavnika koji će moći da popunjavaju elektronski dnevnik, jer ne poznaju dovoljno rad na računarima.
S ministrom Šarčevićem slaže se i Tatjana Matić, ističući da je naš prosvetni sistem “zreo za neke promene”, koje moraju biti praćene i izmenama zakona i osnaživanjem prosvetnih radnika, koji su u tom procesu, kako smatra, ključni. Ministarstvo je organizovalo i obuke za nastavnike, nastavlja da radi na infrastrukturi, na razvoju širokopojasnog interneta.
"Pre samo nedelju dana, zajedno s Majkrosoftom, počeo da se implementira program uvođenja besplatnog bežičnog interneta za 40 škola širom Srbije, uglavnom u ruralnim područjima. Više od 17.000 đaka i 2.000 nastavnika biće u prilici da koristi te usluge preko posebnog namenskog portala", rekla je Matić.
Tatjana Matić kaže da se zna da 90 odsto učenika ima pristup internetu, da više od 60 odsto dece koristi pametne telefone, što su, objašnjava, sve podaci koji govore da su deca uveliko digitalno pismena i da je krajnje vreme da obrazovni sistem, ali i druge institucije podrže primenu savremenih tehnologija u obrazovanju, koja će sigurno predstavljati veliki korak u reformi sistema obrazovanja. Na profesorima je da probaju da stignu svoje đake koji su daleko napredniji od njih kada su u pitanju nove tehnologije.
I. Vujanov