Хирургија је најбољи лек за проширене вене
Број оболелих од венских болести у порасту је у целом свету, а за то је често одговоран начин живота који подразумева дуготрајно стајање на радном месту, као и недостатак физичке активности, уз друге факторе ризика.
У анкети коју је спровео Центар за унапређење здравља жена показало се да готово 52 одсто испитаних не зна како се лечи ова болест, а око 17 одсто њих сматра да се проширене вене лече кремама и геловима.
- Проширене вене су најчешће обољење и углавном се појављују на доњим екстремитетима. Нормално је да вене воде крв према срцу, док код болести вена долази до погрешног смера кретања крви, односно крв се враћа према ногама. Из тог разлога вене на том делу тела бубре и проширују се. Већина пацијената с венским обољењима не схвата озбиљност свог стања, а неправилно лечење и лоши резултати доприносе значајној појави инвалидитета, као и честих одсуствовања с посла и немогућности обављања одређених професија – изјавио је васкуларни хирург др Дарио Јоцић.
На самом почетку развоја болести, пацијенти обично имају повремене болове у ногама, грчеве, али без видљивих вена или видљивих тзв. капилара. У том стадијуму болести, ултразвучним прегледом се не дијагностикује погрешан ток кретања венске крви.
- У почетној фази лечења узимају се лекови и пацијенти добијају да носе еластичне компресивне чарапе, како би им се смањиле тегобе, али болест не нестаје и не може да се утиче на њен развој, с обзиром на то да је генетски фактор пресудан код развоја венских обољења – објаснио је др Јоцић и додао да је хируршки приступ једини начин лечења проширених вена.
У истраживању у којем је учествовало око 100 испитаника, показало се да 68 одсто њих не зна које се све хируршке методе користе за лечење болести, док две трећине не зна да постоје минимално инвазивне методе које решавају проблем далеко безболније и с много краћим периодом опоравка.
- У следећој фази, проширене вене су видљиве и у великом броју случајева ултразвучним прегледом може да се дијагностикује погрешан ток кретања крви. Према свим светским препорукама, када пацијент има проширене вене и када је ултразвучним доплер прегледом утврђено да има оболеле венске залиске, приступа се интервентном лечењу. Као прва мера лечење препоручују се минимално инвазивни третман, као што је ласерска операција вена или третман медицинским лепком, који се ради у локалној анестезији и која представља новину, како у свету, тако и у овом делу Европе. Класична венска хирургија се и даље користи, али је непријатна за пацијента и период опоравка је знатно дужи него код савремених метода – истакао је др Јоцић.
Знатна је учесталост венских обољења, јер готово 70 одсто свих болести крвних судова код човека, чине управо, болести вена. Такође, према неким статистикама, чак 40 одсто становништва у неком тренутку имаће проблем повезан с венском циркулацијом.
У наредним фазама болести може да дође до стварања тромба у венским чворовима, а као директна последица занемаривања болести долази до хроничне венске инсуфицијенције и стварања венских рана.
- Уколико се ова стања не лече, може да дође до озбиљних комликација и доживотно угрожавајућег стања. Међу методама које могу да доведу до побољшања код ових пацијената, такође су минимално инвазивне методе које захтевају минималан опоравак. Оно што је важно, када се говори о медицинском лепку и његовој новој примени у медицини и хирургији, јесте да интервенција није болна и да након ње није потребно ношење еластичних чарапа – закључио је др Јоцић.
Љ. Петровић