Грозница Западног Нила однела укупно 25 живота
НОВИ САД: На територији Србије до јуче регистрована су 262 случаја обољевања од грознице Западног Нила, са 25 смртних исхода који могу да се доведу у везу с овим вирусом, саопштили су епидемиолози Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Од почетка праћења до јуче, Случајеви грознице Западног Нила пријављивани су у Јужнобачком округу (46 особа), Јужнобанатском (38), Подунавском (14), Браничевском (8), Западнобачком (6), Сремском (6), Колубарском (6), Севернобанатском (5), Средњебанатском (4), Мачванском (1), Златиборском (1) и Рашком округу (1) као и на територији Града Београда (126).
Скоро 80 одсто заражених овим вирусом нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, приближно 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, с наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и увећаним лимфним жездама.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоенцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору. Инфекција вирусом Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца, а званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула 2012. године.
У Новом Саду пре три недеље први пут су пронађени азијски тиграсти комарци који преносе вирус Западног Нила, али и неке друге болести, укључујући жуту грозницу, денге грозницу, јапански енцефалитис и друге болести. Осам јединки пронађено је у парку код Железничке станице, једна је откривена у Футошком парку и одмах су уништени. Током 2007. у италијанској провинцији Равени ова врста комарца изазвала је избијање болести чикунгуња, која напада зглобове. Три године касније у Француску и Хрватску донет је вирус денга грознице. Реч је о инвазивној врсти комараца, пореклом из југоисточне Азије, која се последњих година појављује по Европи. За репродукцију им је довољна и изузетно мала количина воде и врло су агресивни.
Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа пријављује се током августа. До 30. августа ове године у земљама Европске уније у хуманој популацији пријављено је 710 случајева и то: у Италији 327, Грчкој 147, Румунији 117, Мађарској 96, Француској 11, Аустрији 8, Хрватској 3 и Словенији 1. Поред тога, у Израелу је пријављено 49 случајева и на Косову три случаја оболевања од грознице Западног Нила. У истом периоду у земљама ЕУ регистрована су 42 смртна исхода који могу да се доведу у везу са обољевањем од грознице Западног Нила и то: у Грчкој (16), Италији (13), Румунији (12) и Француској (1). Поред тога, на Косову је регистрован један смртни исход.
- Од 2012. до 2017. године на територији Србије регистровано је укупно 574 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 61 смртни исход који може да се доведе у везу са обољевањем од грознице Западног Нила - наводе у “Батуту”.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно такозвани слепи домаћин, јер се инфекција вирусом Западног Нила с њега даље не преноси.
У случају појаве било каквих симптома који подсећају на симптоме неуроиназивног облика болести, требало би се одмах јавити изабраном лекару.
Љ. Петровић