ГЕНИЈЕ ИЗ СЕЛА МАЛА СУГУБИНА, његов IQ је 203: НЕБОЈША ЈЕ КОНСТРУКТОР ЧУВЕНОГ МЕЊАЧА НА ЈУГУ 45, једини је примљен у тим некадашње "Заставе" БЕЗ ДАНА РАДНОГ СТАЖА (ФОТО)
ТРСТЕНИК: Небојша Јовановић је име које би свако у региону требало да зна, али нажалост ипак није тако. Са коефицијентом интелигенције 203 сврстава се у ред генија, а неки од његових изума променили су животе многима.
Са само 20 година имао је три патента око којих су се отимале велике силе, а један патент му је чак и како каже, украла НАСА. Упркос свим својим достигнућима овај човек завршио је као технолошки вишак и живи од минималне пензије, док су неки који му по заслугама не могу прићи ни до колена, добили ону националну.
- На служењу војног рока осмислио сам патент који је био спасоносно решење за тешке камионе. Мотор са једним клипом који је ишао горе доле, а затим се и окретао правећи запремине као четворотакни мотор. Тиме сам постигао да је потребно мање инерције. Нисам нашао произвођача који би могао да га направи тада са машинама по прецизним карактеристикама и он је остао само као пријављен, а данас би то могло да се направи - започиње причу Небојша за агенцију РИНА.
Након тога није стао, већ је осмислио патент који је бензин претварао у гас и управо тај се нашао на мети великих сила.
- Тај уређај је био предвиђен за прављење, састављен од моно магнета који је имао северни и јужни пол у листићима. Што је стварало ефекат доста јаког намагнетисања и тиме молекуле бензина претварао у гас. Тај патент ми је украла НАСА. После 20 година једна фирма из Крагујевца почела је да увози те уређаје и ја сам то купио за мог југића тада који није прелазио литар са тим магнетима - каже Милошевић.
Небоша је једини човек који је ушао у тим конструктора предузећа "Застава" из Крагујевца без дана радног стажа, искључиво због свог знања. А у том искусном тиму добио је један од најодговорнијих задатака - да конструише мењач за југо 45.
- Успео сам да конструишем четворостепени и петоспепени мењач са борварнеровом синхронизацијом за тај ауто. Сваки део морао сам нацртати и написати димензије и шта са њим треба урадити, како га обрадити, све неопходне карактеристике. Преко 12.000 делова сам нацртао који су смештени у југов мењач. Када сам контруисао тело за мењач, Италијани су имали само један захтев, да та алуминујумска кутија буде лакша за 300 грама, желели су да уштеде. На 4.500 000 возила стварала се велика уштеда на материјалу, нису желели да купца часте са 300 грама тог метала, јер је био скуп, присећа се овај конструктор.
Продукт хидродинамички аутоматски мењач који данас користе Мерцедесови камиони, такође су патент су овог Трстеничанина.
- То на њиховим камионима зову ретардер. Служи за уједначавање момената окретања и кочења, то доводи увек у баланс. Све што је веће отперећење ретардер успорава, а што је мање отперећење он подиже брзину и то сада готово сви камиони користе. Доводи до моторног кочења због чега кочнице нису ни потребне. То сам конструисао са свега 24 године, говори Небојша.
Турбина на тенку Т90, који је био понос бивше Југославије такође је Небојшина памет. Случајно се понудио да реши проблем, а онда је то решење примењено и на аутомобилима.
- То је био највећи технолошки проблем на свим турбо моторима. Део који сам конструисао вртео се 60.000 обртаја у минути, док су други имали само 1.000. Ту сам добио да до шест пута више ваздуха упумпа у мотор, и да је идеално сагоревање горива, а тенк на коме је уграђен био је шест пута бржи - закључује Небојша.
Све што је овом генију остало од ових успеха и феноменалних решења јесу сећања на нека прошла, боља времена. Ипак, како каже, задовољан је што ће његово знање живети вечно у свим тим патентима које је осмислио, а који ће се користити још дуго година.
РИНА