Гашић: Филм Жута кућа начин да покажемо истину и одужимо се жртвама

Филм чији је аутор Сладајана Зарић, а који је снимљен у сарадњи РТС-а и Министарства унутрашњих послова премијерно је приказан у оквиру обележавања 24 године од почетка НАТО агресије на Србију.

Том приком министар унутрашњих послова Братислав Гашић нагласио је да је филм Жута кућа још један начин да подсетмо на страдања, страхоте, ужасе, зло кроз које је прошао српски народ, да покажемо истину да се српски народ борио за очување огњишта и сваки грумен своје земље.

"Ако говоримо о томе толико гласно чинимо се да се такве страхоте не понове. Ако нешто не смемо да заборавимо то је страдање нашег народа. Не смемо заборавити бол деце, њихових родитеља, браће и сестара", рекао је Гашић и подсетио да Србија има богату историју, али и историју страдања, поготово током 20 века.

Захваљујући Александру Вучићу држава је посвећена сећању на највећа страдања, јер то су, како је додао, наш дуг и обавеза да покажемо да се сећамо оних који су знали колико су важни слобода и мир.

Неговање културе сећања предуслов је за опстанак и будућност Србије, рекао је Гашић пре пројекције филма.

Филм је, како је наведено на почетку, урађен је на основу истраживања Дика Мартија и извештаја који је усвојен у Парламентарној скупштини Савета Европе, као и на једном Унмиковом документу из 2003. године, у којем су дате изјаве сведока, бивших припадника тзв. ОВК који су имали директна или индиректна сазнања како о транспортовању Срба у Албанију, тако и о трговини њиховим органима.

Зарић је раније подсетила да је након извештаја Дика Мартија, спроведена и прилично опсежна истрага којом је руководио специјални тужилац Клинт Вилијамсон, а којом су потврђени Мартијеви наводи.

"То је тешка и трагична прича о судбини киднапованих људи, атмосфери која је владала после 10. јуна 1999, прича о правди која је била селективна. Људи су киднаповани на улици, на радном месту, имали смо чак и случајеве да су киднаповани лекари испред болнице, студент стоматологије који је радио у хитној помоћи, и то се дешавало пред контингентом Кфора која је тада био присутан", навела је ауторка филма.

Према документима, нестало је, страдало или убијено више од хиљаду људи, од којих је више од 700 Срба. За судбину њих 400 се не зна до данас. Међу жртвама су били и Албанци који нису били лојални тзв. ОВК.

Зарић је подсетила и да је један број Срба одмах по киднаповању на Косову убијан, део је вођен у импровизоване логоре којих је на Косову 1999. године, а где је најстрашније било у јуну, јулу и августу, било 144.

"Када је пред очима међународне заједнице постало ризично, јер ја не могу да кажем да Кфор те нестале није тражио, тзв. ОВК је почео да их транспортује у Албанију", навела Зарићева која је и аутор филма "Ратне приче са Кошара" - који представља захвалност херојима из 1999. године.

Филм ће након премијере у Палати Србија, којој су присуствовали и министар Зоран Гајић, Даница Грујичић, Ђорђе Миличевић, представници Канцеларије за Косово и Метохију на челу са Петром Петковићем, СПЦ, саветници, породице жртава, као и несталих, бити приказан и на РТС-у, у 21 сат.