Gašić: Film Žuta kuća način da pokažemo istinu i odužimo se žrtvama
BEOGRAD: Premijera filma "Dosije Kosovo – Žuta kuća" organizovana je večeras u Palati Srbija, a prikazivanju tog filma prisustvovail su predsednik parlamenta Vladimir Orlić i brojni ministri među kojima Ivica Dačić, Maja Gojkovic, Darija Kisić, Branko Ružić, Tomislav Žigmanov i Bratislav Gašić.
Film čiji je autor Sladajana Zarić, a koji je snimljen u saradnji RTS-a i Ministarstva unutrašnjih poslova premijerno je prikazan u okviru obeležavanja 24 godine od početka NATO agresije na Srbiju.
Tom prikom ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naglasio je da je film Žuta kuća još jedan način da podsetmo na stradanja, strahote, užase, zlo kroz koje je prošao srpski narod, da pokažemo istinu da se srpski narod borio za očuvanje ognjišta i svaki grumen svoje zemlje.
"Ako govorimo o tome toliko glasno činimo se da se takve strahote ne ponove. Ako nešto ne smemo da zaboravimo to je stradanje našeg naroda. Ne smemo zaboraviti bol dece, njihovih roditelja, braće i sestara", rekao je Gašić i podsetio da Srbija ima bogatu istoriju, ali i istoriju stradanja, pogotovo tokom 20 veka.
Zahvaljujući Aleksandru Vučiću država je posvećena sećanju na najveća stradanja, jer to su, kako je dodao, naš dug i obaveza da pokažemo da se sećamo onih koji su znali koliko su važni sloboda i mir.
Negovanje kulture sećanja preduslov je za opstanak i budućnost Srbije, rekao je Gašić pre projekcije filma.
Film je, kako je navedeno na početku, urađen je na osnovu istraživanja Dika Martija i izveštaja koji je usvojen u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kao i na jednom Unmikovom dokumentu iz 2003. godine, u kojem su date izjave svedoka, bivših pripadnika tzv. OVK koji su imali direktna ili indirektna saznanja kako o transportovanju Srba u Albaniju, tako i o trgovini njihovim organima.
Zarić je ranije podsetila da je nakon izveštaja Dika Martija, sprovedena i prilično opsežna istraga kojom je rukovodio specijalni tužilac Klint Vilijamson, a kojom su potvrđeni Martijevi navodi.
"To je teška i tragična priča o sudbini kidnapovanih ljudi, atmosferi koja je vladala posle 10. juna 1999, priča o pravdi koja je bila selektivna. Ljudi su kidnapovani na ulici, na radnom mestu, imali smo čak i slučajeve da su kidnapovani lekari ispred bolnice, student stomatologije koji je radio u hitnoj pomoći, i to se dešavalo pred kontingentom Kfora koja je tada bio prisutan", navela je autorka filma.
Prema dokumentima, nestalo je, stradalo ili ubijeno više od hiljadu ljudi, od kojih je više od 700 Srba. Za sudbinu njih 400 se ne zna do danas. Među žrtvama su bili i Albanci koji nisu bili lojalni tzv. OVK.
Zarić je podsetila i da je jedan broj Srba odmah po kidnapovanju na Kosovu ubijan, deo je vođen u improvizovane logore kojih je na Kosovu 1999. godine, a gde je najstrašnije bilo u junu, julu i avgustu, bilo 144.
"Kada je pred očima međunarodne zajednice postalo rizično, jer ja ne mogu da kažem da Kfor te nestale nije tražio, tzv. OVK je počeo da ih transportuje u Albaniju", navela Zarićeva koja je i autor filma "Ratne priče sa Košara" - koji predstavlja zahvalnost herojima iz 1999. godine.
Film će nakon premijere u Palati Srbija, kojoj su prisustvovali i ministar Zoran Gajić, Danica Grujičić, Đorđe Miličević, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju na čelu sa Petrom Petkovićem, SPC, savetnici, porodice žrtava, kao i nestalih, biti prikazan i na RTS-u, u 21 sat.