ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ Вирус ХПВ најчешће одговоран, вакцина је најбоља превенција

И поред доказаних мера превенције, рак грлића материце је и даље један од водећих узрока оболевања и умирања у женској популацији у Србији, која је, гледано према овим параметрима, на петом месту у Европи.

–  Хумани папилома вирус (ХПВ) је најчешће преносива полна инфекција која може да захвати кожу, гениталну систем органа и грло. Скоро сви сексуално активни људи ће бити заражени вирусом у неком тренутку свог живота, обично без симптома. У већини случајева имуни систем уклања ХПВ вирус из тела. Дуготрајна инфекција ХПВ-ом високог ризика може да изазове развој абнормалних ћелија, које даље постају рак. ХПВ инфекција грлића материце која дуго траје и ако се не лечи, узрокује 95 одсто карцинома грлића материце – наводи професор Ђурђевић.

Уобичајено је потребно од 15 до 20 година да абнормалне ћелије постану рак, али код жена са ослабљеним имуним системом овај процес може да траје од пет до 10 година. Фактори ризика за прогресију канцера укључују степен онкогености ХПВ типова, имуни статус, присуство других полно преносивих инфекција, број порођаја, узраст у првој трудноћи, употребу хормонских контрацептива и пушење.

– Као приоритет, вакцине против ХПВ треба да буду дате свим девојчицама између девет и 14 година, пре него што постану сексуално активне. Вакцина се може применити као једна или две дозе. Од 2023. године у свету је доступно шест вакцина против ХПВ, а у Србији и најсавременија деветовалентна ХПВ вакцина – истакао је др Ђурђевић и додао како све вакцине штите од високоризичних ХПВ типова 16 и 18, који изазивају већину карцинома грлића материце.

– Препознавање симптома и гинеколошки преглед представљају кључни корак – истиче др Срђан Ђурђевић. – Жене би требало да се хитно јаве гинекологу ако примете необично крварење између менструација, после менопаузе или после сексуалног односа, појачан или смрдљив вагинални исцедак, ако имају сталну бол у леђима, ногама или карлици, губитак тежине, умор и губитак апетита, вагиналну нелагодност или отицање ногу.

Скрининг преглед жена са 30 година може да открије болест грлића материце, која када се лечи такође спречава рак грлића материце. Жене треба да се прегледају на рак грлића материце сваких пет до 10 година почевши од 30. године.

–  Преканцерозне промене које prеthodе раку грлића материце ретко изазивају симптоме, због чега је важан редовни преглед чак и ако сте вакцинисани против ХПВ. Након позитивног цитолошког Папаниколау или ХПВ теста , гинеколог може да потражи промене на грлићу материце које могу да се развију у рак ако се не лече. Лечење ових преканцерозних промена је једноставна процедура и спречава настанак рака – наглашава др Ђурђевић.

Када је реч о раном откривању рака грлића материце у Војводини и Србији, издвајају се две велике групе жена. Прву групу чине млађе жене у генеративном периоду са навиком јављања на редовне гинеколошке прегледе. Код њих се евентуално присутна болест открива на време у раној или преканцерозној фази и успешно лечи. Већина ових жена сматра да сваке године треба урадити цитолошки Папаниколау брис међутим уколико она има уредан клинички и колпоскопски налаз на грлићу материце и уредан налаз Папаниколау теста на prеthodnom прегледу, довољна је контрола цитолошког бриса једном на сваке три године. Другу групу чине жене које уопште или веома ретко иду на гинеколошке прегледе, а међу њима се издвајају оне које ће се јавити ако примете симптоме и оне које ће симптоме рака грлића материце у потпуности занемарити.

Љубица Петровић