EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE Virus HPV najčešće odgovoran, vakcina je najbolja prevencija

I pored dokazanih mera prevencije, rak grlića materice je i dalje jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja u ženskoj populaciji u Srbiji, koja je, gledano prema ovim parametrima, na petom mestu u Evropi.

–  Humani papiloma virus (HPV) je najčešće prenosiva polna infekcija koja može da zahvati kožu, genitalnu sistem organa i grlo. Skoro svi seksualno aktivni ljudi će biti zaraženi virusom u nekom trenutku svog života, obično bez simptoma. U većini slučajeva imuni sistem uklanja HPV virus iz tela. Dugotrajna infekcija HPV-om visokog rizika može da izazove razvoj abnormalnih ćelija, koje dalje postaju rak. HPV infekcija grlića materice koja dugo traje i ako se ne leči, uzrokuje 95 odsto karcinoma grlića materice – navodi profesor Đurđević.

Uobičajeno je potrebno od 15 do 20 godina da abnormalne ćelije postanu rak, ali kod žena sa oslabljenim imunim sistemom ovaj proces može da traje od pet do 10 godina. Faktori rizika za progresiju kancera uključuju stepen onkogenosti HPV tipova, imuni status, prisustvo drugih polno prenosivih infekcija, broj porođaja, uzrast u prvoj trudnoći, upotrebu hormonskih kontraceptiva i pušenje.

– Kao prioritet, vakcine protiv HPV treba da budu date svim devojčicama između devet i 14 godina, pre nego što postanu seksualno aktivne. Vakcina se može primeniti kao jedna ili dve doze. Od 2023. godine u svetu je dostupno šest vakcina protiv HPV, a u Srbiji i najsavremenija devetovalentna HPV vakcina – istakao je dr Đurđević i dodao kako sve vakcine štite od visokorizičnih HPV tipova 16 i 18, koji izazivaju većinu karcinoma grlića materice.

– Prepoznavanje simptoma i ginekološki pregled predstavljaju ključni korak – ističe dr Srđan Đurđević. – Žene bi trebalo da se hitno jave ginekologu ako primete neobično krvarenje između menstruacija, posle menopauze ili posle seksualnog odnosa, pojačan ili smrdljiv vaginalni iscedak, ako imaju stalnu bol u leđima, nogama ili karlici, gubitak težine, umor i gubitak apetita, vaginalnu nelagodnost ili oticanje nogu.

Skrining pregled žena sa 30 godina može da otkrije bolest grlića materice, koja kada se leči takođe sprečava rak grlića materice. Žene treba da se pregledaju na rak grlića materice svakih pet do 10 godina počevši od 30. godine.

–  Prekancerozne promene koje prethode raku grlića materice retko izazivaju simptome, zbog čega je važan redovni pregled čak i ako ste vakcinisani protiv HPV. Nakon pozitivnog citološkog Papanikolau ili HPV testa , ginekolog može da potraži promene na grliću materice koje mogu da se razviju u rak ako se ne leče. Lečenje ovih prekanceroznih promena je jednostavna procedura i sprečava nastanak raka – naglašava dr Đurđević.

Kada je reč o ranom otkrivanju raka grlića materice u Vojvodini i Srbiji, izdvajaju se dve velike grupe žena. Prvu grupu čine mlađe žene u generativnom periodu sa navikom javljanja na redovne ginekološke preglede. Kod njih se eventualno prisutna bolest otkriva na vreme u ranoj ili prekanceroznoj fazi i uspešno leči. Većina ovih žena smatra da svake godine treba uraditi citološki Papanikolau bris međutim ukoliko ona ima uredan klinički i kolposkopski nalaz na grliću materice i uredan nalaz Papanikolau testa na prethodnom pregledu, dovoljna je kontrola citološkog brisa jednom na svake tri godine. Drugu grupu čine žene koje uopšte ili veoma retko idu na ginekološke preglede, a među njima se izdvajaju one koje će se javiti ako primete simptome i one koje će simptome raka grlića materice u potpunosti zanemariti.

Ljubica Petrović